Žene u doba frankizma (1939-1975) - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Žene u doba frankizma (1939-1975)

Sociedad

Žene u doba frankizma (1939-1975)

„Život svake žene, ma koliko ona to želi da sakrije - ili pritvori - večna je želja da nađe nekog kome će moći da se potčini.” -Pilar Primo de Rivera-

Za vreme Građanskog rata u Španiji (1936-39), najvećeg krvoprolića koje je zadesilo zemlju u XX veku, žene su morale da preuzmu na sebe muške poslove, pobrinuvši se da život teče dalje dok muškarci u borbi brane svoje (ili nečije) ideale, a to je u značajnoj meri podrazumevalo inicijativu i samostalnost „slabijeg pola”. Međutim, kraj rata i pobeda desničara označili su nametanje strogo tradicionalne uloge žene, povratak u ognjišta i društvenu izolaciju, nastojeći da se iskoreni svaka nada u emancipaciju.

Nakon stradanja, zemlji je potreban pripodni priraštaj, a režimu apsutna poslušnost. U vremenima intenzivnih društvenih previranja, a posebno rata i revolucije, Crkva često postaje utočište za potlačene mase, pritisnute bedom i u neprekidnom strahu od represivnog režima. Uloga žena u takvom društvu je da održe porodicu, kao osnovnu ćeliju društva, a samim tim i reprodukuju sistem. Naime, žena svoje vrednosti - tačnije moralne i društvene vrednosti konzervantivnog nacionalizma i katoličke crkve, dva najveća autoriteta u Frankovoj Španiji - prenosi na pokolenja, doprinoseći tako održavanju pomenutih. Samim tim, žena postaje i instrument manipulacije.

Antifeminizam se opravdava mnoštvom tabua i stereotipa o ženi propagiranim od strane katoličke crkve i drugih autoriteta, kao pasivnoj, mentalno inferiornoj, bez sposobnosti da kontroliše svoje emocije i primitivne instinkte: „Priroda žene nalikuje nekim životinjama i infantilnim stadijumima u razvoju čoveka“ - Antonio Valjeho Nahera (1889-1960), istaknuti španski psihijatar

Kako bi se opravdala stogo utvrđena hijerarhija mačističkog društva, 40-tih i 50- tih godina XX veka ponovo se poziva na mit o inferiornosti žene. Žena je biološki na nižem stupnju razvoja, stoga ne može biti ni pravno ni finansijski ni intelektualno samostalna. „Žene nikada ne otkrivaju ništa; fali im, pored ostalog, stvaralački talenat, koji je Bog namenio muškom umu; ni ne možemo ništa drugo sem da tumačimo, bolje ili lošije, ono što muškarci rade… Svakoga dana treba da zahvalimo Bogu što većini žena nije darovao veštinu govora, jer kad bismo je imale, ko zna da li bismo pale u iskušenje da je praktikujemo po trgovima”, kaže Pilar Primo de Rivera (Pilar Primo de Rivera y Sáenz de Heredia), sestra osnivača Falange i predvodnik Ženskog odseka (La Sección Femenina), osnovanog 1934. godine kao pandan Falangi. Ova organizacija, ustrojena po uzoru na nacističke i fašističke pokrete, bila je između ostalog zadužena za „edukaciju“ žena u Španiji - odnosno, formiranje dobrih hrišćanki, vernih patriota, požrtvovanih majki i uzornih supruga. Cilj vaspitanja žena bio je da podstakne žene na bespogovorno potčinjavanje porodici, mužu, režimu i Crkvi, ističući važnost porodičnog života i dostojanstvo tradicionalne uloge žene, kao i prevencija svake pobune ili želje za emancipacijom.

Prema Bibliji, žena je ta koja podstiče na greh, stoga je stogim moralnim nadzorom treba držati podalje od svega što bi moglo da dovede u iskušenje. Tako se opravdava društvena izolovanost žena, zabrana mešovitih škola i ženske radne snage u fabrikama od 1938. godine uprkos ekonomskim pritiscima - za muškarca, glavu porodice, bilo je poniženje da žena radi, a bilo kakva nezavisnost žene mogla bi da uzdrma društveni poredak. S obzirom da svojom odećom i ponašanjem žene izazivaju muškarce, postajala su stroga pravila kako odevanja (ruke i noge pokrivene), tako i o tome kako se sunčati na plaži, kako raditi vežbe (gimnastika je bila obavezne za sve devojke i devojčice jer, osim što pospešuju produktivnost u kućnim poslovima, smanjuje energiju potrebnu za revolt), stroga cenzura je bila prisutna u umetnosti i književnosti, a svaki nagoveštaj nemorala u potencijalnim „leglima razvrata” - bioskopima, bazenima i plesnim klubovima - bio je prijavljivan nadležnim organima.

Kažnjavala se upotreba ili propaganda kontraceptivnih sredstava, prevara je bila ne samo moralno već i legalno osuđivana (samo za žene) i aboliran je zakon o razvodu. Svet može da napreduje bez žena advokata, doktora, sudija, ali ne i bez rodilja. S duge strane, pod pritiskom siromaštva i nezaposlenosti, ali i kao odgovor na stege jednog izrazito moralističkog i seksualnog opresivnog društva, u posleratnom periodu zabeležen je ogroman porast „najstarijeg zanata”, a interesantno je da se, uprkos nastojanju frankističkog režima da očuva porodicu i čast, tek od 1965. ukidaju bordeli i prostitucija krivično goni. Ovo donekle proističe iz toga da, iako su telesna uživanja ženama predstavljana kao greh (podsetimo se, jedini cilj „bračnih dužnosti” je produženje vrste), za muškarce su država i Crkva imale dvostruke aršine, s obzirom da je „njihova priroda drukčija”. Čak se govorilo se da je čovek muževan srazmerno broju ljubavnica, i da su se supruge dičile time čiji muž ima lepšu konkubinu.

Ne treba da zaboravimo ni činjenicu da u posleratno vreme, usled nestašice stasale muške populacije i brojčane nadmoćnosti žena, nije lako ni udati se. Stoga je u to vreme bilo logično osmisliti svojevrsnost „umetnost ugađanja“ i od malih nogu pripremati devojčice za zahtevnu ulogu supruge - ostati neudata smatralo se tragedijom, a takva tradicija održala se i narednih decenija.

Iako nam na prvi pogled može delovati da govorimo o davnoj prošlosti, sve do 1976. godine Španjolke su morale da imaju zvaničnu dozvolu muža kako bi pristupile tržištu rada, dok je La Seccion Femenina ukinuta tek 1977. godine. Na čitaocima je da uporede koliko se danas u biti razlikuju saveti u popularnim ženskim časopisima od onih koje možemo naći u španskom priručniku za idealnu ženu iz 1953. godine.

Drage dame, evo još nekoliko saveta kako da ugodite svom muškarcu: „Neka slasna večera bude spremna kada se vrati sa posla. Poželjno je njegovo omiljeno jelo. Ponudi se da mu izuješ cipele. Govori tiho, prijatnim tonom... Kada se povučete u spavaću sobu, moraš izgledati savršeno. Ako treba da staviš noćnu kremu ili viklere, sačekaj da on zaspi, jer može biti šokantno (da te vidi takvu) pred spavanje. Što se tiče mogućnosti intimnih odnosa sa tvojim mužem, važno je setiti se svojih bračnih dužnosti: ako se njemu spava, neka tako bude, ne pritiskaj ga i ne podstiči intimnost. Ako tvoj muž predlaže odnos, pristupi tome ponizno, imajući uvek u vidu da je njegovo zadovoljstvo važnije od zadovoljstva žene... Ako tvoj muž od tebe zatraži nešto neubičajeno u krevetu, budi poslušna i nemoj se žaliti… Na kraju krajeva, staranje o mužu i briga za njegovu udobnost, pružiće ti neizmerno lično zadovoljstvo.

Autor teksta: Ivana Petronijević

Autor fotografije: na slici u sredini: Pilar Primo de Rivera, predvodnica "Ženskog odseka"