YU-MEX - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
YU-MEX

Música

YU-MEX

Put ovom specifičnom fenomenu otvorio je splet istorijskih okolnosti i film Jedan dan života (Un día de la vida), uz čiji pomen često ide kratko objašnjenje „film uz koji je plakala cela Jugoslavija“.

Sombrero (sombrero), uske pantalone izvezenih bordura, kratki sakoi i kaubojske čizme – tako izgledaju članovi tipičnog meksičkog muzičkog ansambla, ali je to ujedno i način oblačenja koji je svojevremeno bio vrlo podražavan na ovim prostorima, baš kao i njihova muzika. Kasnih 40-ih i ranih 50-ih godina zvuk gitara, truba i violina odjekivao je na tadašnjim radio stanicama. Fenomen meksičke muzike je, gledano sa ove distance trajao kratko, ali je svakako ostavio snažan pečat na ovim prostorima. 

Kako je sve počelo? Kako je došlo do toga da muzičari sa Balkana pevaju o dalekom Halisku (Jalisco)? U Leksikonu Yu mitologije objašnjava se istorija nastanka ovog hibridnog žanra, poznatog kao yu-mex. Naime, Titovo zahlađivanje odnosa sa Sovjetskim savezom, a istovremeno držanje Zapada i SAD na odstojanju, uslovilo je potrebu za komunikacijom sa nekom drugom kulturom. Do tada su se gledali ruski filmovi i slušala ruska muzika. Ovakve političke okolonosti u tadašnjoj zemlji usmerile su nas na Meksiko, zemlju koja nije pripadala nijednom od blokova. Meksiko je u to vreme bio zemlja u razvoju, zemlja seljaka i radnika baš kao i naša. Burna prošlost ove daleke zemlje koja je, prepuna revolucija nižih socijalnih staleža, izazivala iskreno divljenje ljudi sa ovog podneblja.

U bioskopima tada počinju da se daju meksički filmovi. Igrom slučaja, to je bilo vreme zlatnog doba meksičkog filma koje je izrodilo ostvarenja koja su se mogla porediti sa holivudskim. Tako je u naše bioskopske sale stigao i Jedan dan života (Un día de la vida) film iz 1950. godine koji je režirao Emilijo Fernandes (Emilio Fernández) i uz koji su jecale sve generacije. Radnja filma se odvija za vreme meksičke revolucije i govori o dva prijatelja oficira od kojih jedan prelazi na stranu revolucionara. Biva osuđen na smrt, ali pre izvršenja kazne traži od svog prijatelja još samo jedan dan života kako bi se vratio u rodni Halisko, na svoju hacijendu i bio sa svojom majkom, mama Huanitom, za njen rođendan. S druge strane, ona usamljena čeka na toj hacijendi svog jedinog sina, pošto su joj svi ostali poginuli u revoluciji. Međutim, Jedan dan života se na mnogo načina izdigao iz konteksta meksičke revolucije i dobio univerzalno značenje. Pesme koje su se čule u ovom filmu postale su jako popularne i počele su da se puštaju na tadašnjim radio-stanicama. Nakon nekog vremena javila se potreba da se ove pesme prepevaju. Tada se javljaju prvi jugomeksikanci.

Mnogi pevači su izgradili karijeru na muzici meksičkih marijača. Među najpoznatije spadaju Nikola Karović koji se proslavio pesmama Divni Meksiko, Mama Huanita, Pesma rastanka, Tužna meksikanska; Slavko Perović poznat je po pesmama Moj Meksiko, Aj, Ćavela, Jedan dan života, Divna Guadalahara, Mućo, mala, mućo, Ja sam pravi Meksikanac, Čaša gorkih suza; Ivo Robić sa pesmama Meksiko, La paloma; Nevenka Arsova koja je pevala Paloma negra, Poslednje ruže, Hrabri torero. Zanimljivo je i da je Predrag Cune Gojković svoju karijeru započeo kao pevač meksikanskih pesama, počev od singlova Halisko i Mama Huanita. Tu su i Ljubomir Milić i ansambl Palomasa pesmama Kad je volim neka patim, Pesma iz krčme; Ana Milosavljević koja je poznata po pesmama Praznik u Meksiku, Kraj jedne ljubavi.

Zanimljive meksikanske kompozicije imali su i Trio Tividi (Aj, Halisko, Sombrero, Vedro nebo, Galopera), Kvartet Paloma (Pesma majci, Ti, samo ti), Kvartet Tenori (El soldato de levita, Gorak mi je život majko), Kvartet Magnifico (Maria Chuchena, Cucurrucucu paloma, Čučuliga, Me voy pa'l pueblo).

Koliko su se zvuci Meksika ukorenili u kulturu ovih prostora govori i to da je, čak i mnogo vremena nakon početne ekspanzije, ovaj pravac nastavio da inspiriše muzičare. U Subotici je 80-ih postojala grupa Los Aguilas (La cucaracha, Les rejas no matan, Pajarillo de la sierra, Granada), dok je hrvatski bend Duo pegla (takođe 80-ih) napravio komični hit Mi imamos mnogos problemos.

Autor teksta: Aleksandra Šmigić