Yica – ime za avanturizam i valensijsku umetnost - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Yica – ime za avanturizam i valensijsku umetnost

Cara a cara

Yica – ime za avanturizam i valensijsku umetnost

Valensijska slikarka srpskog porekla, Đika (Đurđica Đurić), omiljena je ličnost valensijske javnosti, a njen studio  L’Creatif , u ekskluzivnom delu Valensije okuplja mondenske umetnike i kreativce. Aktivno učestvuje u socijalnom životu grada, a od prošle godine je pokrenula i rad sa decom. Đika je fotomodel, avanturista, pustolov, sportista, a iznad svega stvaralac sa prepoznatljivim umetničkim pečatom.

yica 4
 

- Po čemu ćeš pamtiti svoju prvu izložbu?

- Hm, bilo je to veoma davno. Ali svaku od njih prvenstveno pamtim po kritikama i ljudima koji prisustvuju mojim izložbama. Kritike, kako dobre, tako i loše uvek pomažu i čim su prisutne  znači da sam izazvala neku vrstu emocije kod posmatrača i navela ih da razmišljaju i sude, i samim tim budu deo moje umetnosti. Takođe mi je veoma drago što je moja publika raznovrsna i što, osim stalnih posetilaca, uvek  zaluta i neki novi znatiželjni posmatrač.

- Valensijski mediji budno prate tvoje izložbe. Koje izložbe su bile najpraćenije?

- Definitivno  Las Naves, mada trenutno se najviše ljudi nađe u mojoj galeriji  L’Creatif,  gde su, pored izložbenih primeraka drugih umetnika, izložene i moje slike.

- Tvoje slike često opisuju kao pikasovski pop art. Da li to znači da ti je Pikaso uzor?

- Ne bih rekla. Veoma poštujem Pikasa, ali takođe smatram da bi svako od nas umetnika trebalo da izgradi svoj stil, po kome će biti prepoznatljiv, što po pitanju oblika, boja, formi… Uživam dok slušam kako posmatrači tumače moje slike, jednom su čak i došli do novog termina za pravac kojim se  bavim - điksizam (smeh). Šalu na stranu, ja inspiraciju tražim u sebi i drugim ljudima, koje svakodnevno srećem, ne volim da ponavljam i kopiram, možda baš iz tog razloga u mojoj umetnosti možete sresti kako motive pejzaža, tako i moderne pop-art umetnosti.

- Koji je najbolji savet koji si dobila od drugih umetnika?

- Saveti su uvek dobrodošli, ali ono što sam naučila radeći ovaj posao, i što mi veoma pomaže u mom dugogodišnjem radu , jeste da ne sputavam sebe, i da stvaram onako kako me nagoni, bez mnogo razmišljanja i poštovanja kanona.

- Da li ti je iskustvo fotomodela pomoglo da posmatraš telo na drugačiji način?

- Verovatno jeste. Mada sam se oduvek vodila mišlju i podržavala teoriju da ne postoji ružna osoba, niti ružno telo. Svako telo je lepo na svoj način, svako telo ima svoje karakteristike, koje ga čine predivnim i privlačnim. Volim raznovrsnost, i da nema nje, smatram da bi ovaj svet bio veoma dosadan i monoton.

- Uticaj Japana je sve manje vidan u tvojim radovima. Nameravaš li se tamo vratiti?

- Nikada se ne zna. Ja pratim životni put. Azija, Afrika ili Amerika…  sa osmehom ću da prihvatim nove izazove!

- Postoji li saradnja sa umetnicima iz Srbije i ex-Jugoslavije?

- Iako sam uvek spremna za svaki vid saradnje, trenutno više sarađujem sa inostranim umetnicima. Ne znam da li je reč o tome što ne živim na području bivše Jugoslavije ili zato što naši mediji ne obraćaju pažnju na umetnike van svojih granice. Nije mi bitno odakle je neko, koje je boje, religijskog, seksualnog ili političkog opredeljenja, volim ljude i volim da razmenjujem iskustva i učim od drugih.

- Dobiješ li nekada želju da se vratiš u domovinu?

- Trenutno sam veoma zadovoljna svojim kako profesionalnim, tako i privatnm životom ovde. Što ne znači da nema mesta poboljšanju. Nikada se ne zna šta život donosi. Imam tu sreću da sam blizu svoje zemlje, tako da kad god je se zaželim, spakujem se  i dođem u posetu.

- Živela si u Japanu, Italiji, na Kanarskim ostrvima, sada u Valensiji, stalno si na relaciji Valensija – Amsterdam – Milano, postoji li grad u kome bi želela živeti, a do sada nisi imala tu priliku?

- Sledeća destinacija je definitivno Njujork (smeh). Ja sam veoma nemirnog duha, i ne znam da li bih mogla da odaberem jedno mesto gde bih se definitivno nastanila. Ako bih mogla da biram, svakog meseca bih menjala mesto boravka, tako bih bila najsrećnija.

- Skejt, street work-out, break-dance, latino-plesovi, fotomodeling… Postoji li nešto od tvojih hobija a da sam zaboravila navesti? Čini se da je fizička aktivnost bitan deo tvog života?

- Cross-fit (smeh). Priklanjam se izreci U zdravom telu – zdrav duh.

- Postoje li slike i slikari za koje smatraš da su savršeni?

- Smatram da savršenstvo ne postoji, ali svako je poseban na svoj način, i svako može da bude najbolji u onome što radi, uz mnogo rada, truda i upornosti.

- Šta ne treba raditi ako si umetnik u Valensiji?

- Ako si umetnik na bilo kom kraju sveta ne treba postavljati sebi granice, već se prepustiti nadahnuću i pustiti da četkica sama upravlja. Kritike će uvek postojati, važno je ostati svoj, poseban i prepoznatljiv!

yica 6

 

 

Autor teksta: Daliborka Kiš Juzbaša

Autor fotografije: Dominique Pierre Maï