Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Viaje a CDMX

Mi rincón

Viaje a CDMX

01

Ciudad de México (CDMX), Distrito Federal (DF), Mexico City, Tenochtitlan... kako se zove ovaj grad?!

Ne dešava se često u životu da grad (uz to još i glavni) promeni svoje ime, što se baš dogodilo u januaru ove godine, tokom mog boravka u Meksiku. I dok smo u Srbiji stekli naviku promena naziva i veličine države, pasoša & co, Meksiko Sitiju je zapravo vraćen naziv koji su odredili španski konkvistadori, i koji je važio do početka XIX veka – Ciudad de México. Sam grad je oblast za sebe, od ukupno 31. savezne države (Meksiko se, na kraju krajeva, i zove Estados unidos mexicanos).

01 b
 

02

Sa svojih skoro 9 miliona u centru i ukupno 21 miliona stanovnika, CDMX je prava metropola koja može mnogo da ponudi. Ako ste zaljubljeni u Fridu i Dijega ili Meksičke muraliste, došli ste na pravo mesto. A kada pričamo o muzejima, Meksiko Siti može da se opušteno nadmeće sa Parizom u broju muzeja (preko 150!). Zanima vas Muzej čokolade? Sećanja i tolerancije? Savremene umetnosti? Antropologije? Kultura sveta? Napravite listu i krenite u istraživanje. Da ne pričam o galerijama i umetničkim prostorima (privatnim i nezavisnim). Obavezno siđite do UNAM-a (Universidad Nacional Autónoma de México) u kome se nalazi nekoliko odličnih muzeja, murali (uključujući i zgradu-mural Centralne biblioteke), sportski stadion, i ekološki park Pedregal sa lend-art arhitekturom Espacio escultorico

02 a

 

02 b

03

Día de los muertos (Dan mrtvih) je must see. Obeležava se tri dana (iako je u imenu u jednini), i tu možete videti spoj starosedelačkih verovanja i katoličanstva. Poput naših zadušnica (takođe sa paganskim korenima), ide se na groblje, ali postoji nešto jako neobično i tipično za Meksiko. Svet mrtvih je šaren, veselih boja, sa kosturima i lobanjama (calaveras) koje se nalaze na svemu – od šećernih slatkiša do kostima. Kulturološki šok: smrt nije strašna. Uostalom, pogledajte animirani film The Book of Life (2014).

03 a

 

03 b
 

04

Na visini od 2.240 metara, u kotlini okruženi planinama, ne očekujte i planinsku klimu. Grad je bio ozloglašen zbog zagađenosti vazduha tokom 1980-tih i 1990-tih godina, iako su vidljivi napori da se ta situacija promeni. Ipak, kada je toplo vreme, a automobili zavladaju ulicama tokom špica i merači kontaminacije se zacrvene, osetićete jak umor i želju za dremkom... naravno, ukoliko niste turista ili imigrant! Ekološki, grad ne stoji toliko dobro – stari sistem jezera na kojem je ležalo carstvo Mehika i Asteka je praktično isušeno, česmovača nije za piće, a starija gradnja postepeno tone u zemlju (što je najviše vidljivo u Centro Histórico). Upoznao sam umetnicu iz Kolumbije, Adrianu Salazar, koja istražuje jezersku zonu Teskoko (Texcoco), nekada jezero i ekološki park, danas mesto za izgradnju novog aerodroma. Na jugu grada, u zoni Soćimilko (Xochimilco) je očuvan deo starih jezera i sistema kanala, zaštićen UNESKO-m, gde možete da iznajmite šarene drvene barke sa veslačem i napravite žurku, romantičnu plovidbu, slušate mini marijači bendove na brodićima...

04 a

 

04 b
 

05

„A kakvi su meksikanci?“, pitaju me. Pokušavam da se lažno ne predstavljam kao stručnjak za todo lo mexicano. Chilangos (stanovnici CDMX), to je već druga priča. Većina ljudi na ulici je jako pristojna i mnogo se koristi forma usted, zajedno sa izrazima poput con permiso (sa dopuštenjem = izvinite, da prođem), disculpe (isto, ali kad npr. nekoga zakačite torbom), que tenga un buen día (imajte lep dan), ¿mande? (doslovno pošaljite, u smislu ponovite), i slično. Posle života u manjim gradovima, imam utisak da ljudi hodaju kao muve bez glave, što nije neobično ni za Beograd, samo su manje nervozni. Jezik ima manje šuškanja od španskog u Španiji (z se čita kao obično s), i sa dosta demunitiva (cervecita, casita). I sleng je zanimljiv. Ako razumete No me mames, güey (Ne zezaj me, čoveče), ¿Qué pedo? (Šta ima?), Que chido (Do jaja), Me vale (Boli me dupe), Chela (vops), Chingada (mesto bogu iza nogu), znate znanje. Hvala Rosario na pomoći!

05 a
 

05 b
 

06

Zove mene mama jedan dan, kaže da je čula na vestima da je bio neki uragan / zemljotres / obračun narkotrafikanata / (ubacite sami bilo šta što obično čujete u vestima) u Meksiku i pita da li je sve kod mene OK. Kažem joj da je Meksiko veliki skoro kao cela Evropa i da se većina tih vesti dešava u drugim saveznim državama. I mene su te vesti podsećale na realnost života u ostatku zemlje, iako Meksiko Siti ima osećaj izolovanog mravinjaka, poput mehurića. I pored toga, nestanak 43. studenata iz savezne države Gerero, poznat kao slučaj Ajocinape (Ayotzinapa), je itekako bio prisutan u prestonici. Protesti aktivista i roditelja su se održavali svako malo, postoji mali protestni kamp u Avenida Reforma među međunarodnim kompanijama i ambasadama, grafiti i stensili po zidovima.

06 a

 06 b
 

07

Stereotipe iz „španskih serija“, ovde nazivanih telenovelas, nisam viđao. Za početak, devojke i žene retko nose kratke suknje i pantalone, što isto važi za duboke dekoltee i sandale. U šorcu i sandalama sam se osećao kao turista (sva sreća pa sam izbegao da imam i šešir). Parovi (stari mladi, gej i strejt) se opušteno ljubakaju svuda oko vas (pa čak i previše blizu vas) – u metrou, autobusu, na uglu, klupi... Delove grada možete u najvećem broju slučajeva da prepoznate preko naziva ulica. Tako će se Rio Danubio (Dunav) naći u delegación Cuauhtémoc, Homer i Edgar Alan Po u Polanku (Polanco), Calle Cuba u Centro Histórico, ulica Belgrado u Zona Rosa / Roma... inače, pored Yu-Mex muzike, ako vas zanima veza Meksika i Jugoslavije, pogledajte film La Guerra de Manuela Jankovic (2014).

07 a

 

07 b
 

08

Društvene klase su jako vidljive u CDMX. Kao da svako zanimanje ima svoju uniformu („odelo čini čoveka“), od spremačica i policajaca, preko školaraca i građevinaca, do biznismena i starosedelaca (koje zovu indígenas). Inače, grad je pun zvukova – i muzike i buke. Javni čas salse u parku, kamiondžija koji sluša radio stanicu, prodavci muzike u metrou (vagoneros), ili mobilni ulični prodavci koji imaju zasebne zvukove (trubica za kafu & pecivo, snimljene poruke za tamales i staro gvožđe, pištanje sveže kuvanih slatkiša). Ako vas zanima muzika, pogledajte obavezno dokumentarac Hecho en México (2012), idite na muzičku pijacu Mercado el Chopo i pogledajte festival Vive Latino: Festival Iberoamericano de Cultura Musical.

08 a
 

08 b
 

09

Za sam naziv „Meksiko“ odgovorni su narod Mehika, stanovnici grada-države Tenochtitlan-a, nekadašnjeg centra Astečkog carstva. Ostatke njihove civilizacije možete videti na raznim mestima u gradu. Nekadašnji glavni hram (Templo mayor) se nalazi odmah pored trga Sokalo i glavne katedrale (čiji je kamen uziman sa okolnih piramida). Na mestu Plaza de las tres culturas (Trg tri kulture) možete videti, jedne do drugih, astečke piramide, hrišćansku crkvu i kulturni centar Tlatelolco, zajedno sa modernističkim naseljem a la Novi Beograd. Za nešto grandioznije, uzmite bus ili kola do Teotihuacán-a (na 1 sat od centra) i pogledajte antički „Grad bogova“.

09 a
 

09 b

10

Šta je egzotično, a šta ne, zavisi od toga gde se nalazite. Avokado, mango, i ananas su nama iz Srbije „egzotične“ voćke, dok se iz perspektive Meksika može reći isto za jabuke i kruške. Isto važi i za cenu. Kod nas, avokado košta duplo više od najskupljeg koji sam našao u CDMX. Idite na pijace! Tianguis su na otvorenom, mercado obične (isti naziv i za supermarkete). Jamaica je poznata po cveću, San Juan po ribi i egzotičnim životinjama, Central de Abastos po tome što je ogromna. I horchata (sok od mleka, pirinča, cimeta i šećera) je najbolja na pijacama.

10 a
 

10 b

 

11

Ukoliko jedete na ulici, samo proverite da li koriste flaširanu vodu i da je hrana termički obrađena. Najukusniju lokalnu klopu sam jeo na uličnim štandovima. U početku, kao nekome ko nije preterano znao o meksičkoj kuhinji, bili su neobični nazivi za sva ta jela sa tortiljama. Tortilje su podloga, a nazivi jela zavise od toga gde se hrana nalazi (na tortilji, uvijena ili unutar testa), sa kojim sastojcima i da li ih jedete „žive“, ili pržene. Da ne spominjem plavi kukuruz (a ima i beli, crveni, crni, pored žutog) debelih tortilja tlacoyo. Jedno jelo se zove gorditas - debeljuce; nije ni čudo da su mnogi chilangos-i punački, kada je hrana toliko ukusna.

11 a

 

11 b
 

Za više o mom putu u MX, pogledajte: http://aguycallederik.blogspot.com/, https://www.mixcloud.com/TheStarChild/ i http://srdjantunic.wordpress.com/

 

Srđan Tunić

istoričar umetnosti, kustos

jul 2016.

Autor teksta: Srđan Tunić

Autor fotografije: Srđan Tunić