Tango u Beogradu - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Tango u Beogradu

Música

Tango u Beogradu

Podsećanjem na velikana tanga napravljena je uvertira u drugi po redu Beogradski festival tanga, još jednu petodnevnu muzičko-plesnu avanturu u našem gradu.

Kako definisati tango i objasniti njegovu moć da uzburka strasti? U čemu je bila magija muzike Pjacolinog bandeona? Ovo su bila neka od osnovnih pitanja tribine koja je održana 17. aprila u svečanoj sali Instituta Servantes u organizaciji Društva hispanista. Program je vodila predsednica Društva, Jelena Krstić, a glavni gost bio je Aleksandar Simić, naš svetski poznati kompozitor, pijanista, i osnivač Udruženja za unapređenje i popularizaciju klasične muzike.

Tribina, koja je otvorila festival Beogradski tango susret (Belgrade Tango Encuentro), započela je koncertom na kome su dve studentkinje Muzičke akademije, Milica Jovičić i Aleksandra Dragosavac, sjajno izvele tri numere Karlosa Guastavina (Carlos Guastavino), poznatog argentinskog kompozitora. Posle koncerta Aleksandar Simić, pijanista, kompozitor, predsednik Udruženja za unapređenje i popularizaciju klasične muzike i autor, između ostalih, i kompozicije Tango za nju, učestvovao je u razgovoru o Astoru Pjacoli (Astor Piazzolla), tangu i klasičnoj muzici sa posetiocima, kao i sa Jelenom Krstić, predsednicom Društva hispanista.

Najveći deo tribine bio je posvećen razgovoru o životu Astora Pjacole, sa posebnim naglaskom na prekretnice u njegovom stvaranju, promene sredine i saradnika. Govoreći sveobuhvatno, ali na zabavan i neformalan način, Simić je kroz anegdote iz svog i Pjacolinog stvaralačkog iskustva, govorio o nemogućnosti da se ustanovi definicija tanga, ali da je ono što ih sve objedinjuje to da je tango nastao iz jakog osećanja čežnje, koje se prepoznaje i u „dugom i tužnom zvuku“ bandeona, instrumenta koji je Pjacola proslavio.

Kasnije, Simić je naveo svoje mišljenje o tangu i klasičnoj muzici. Govoreći o tangu, istakao je Pjacolinu profesorku muzike Nadiju Bulanžer (Nadia Boulanger), koja je uspela da izvuče ono najbolje iz Pjacole. Za klasičnu muziku je rekao da je najsadržajnija, ali da je loše upakovana, jer ne može da se podvuče pod kožu. Zbog toga je treba kombinovati sa drugim vrstama popularne muzike, što je Pjacola uradio obogaćujući tango sa klasičnom muzikom. Kad je preporučio da pogledamo dokumentarni film o kompozitoru koji je napravio BBC, izneo nam je svoje mišljenje da su se izvođači tanga podelili na tradicionaliste i pjacoliste i da su antipjacolisti smatrali da Pjacola ubija najlepše što je u tangu.

Poslednji deo tribine obeležio je razgovor o nastanku Simićeve kompozicijeTango za nju (Tango para ella) koja se smatra najlepšim tangom van Argentine. Polazeći od toga da, kao i u svakoj umetnosti, i u tangu tražimo način da živimo burne, strastvene ljubavi, Simićeva ideja bila je da napravi snažnu kompoziciju koja bi mogla da bude oličenje ljubavne priče sa tragičnim krajem. Saznali smo i da Tango za nju zapravo predstavlja ples sa zamišljenom ženom, te je njen prvobitni naziv bio Nje nema

Na samom kraju Simić je izveo svoju kompoziciju na klaviru uz pratnju violiniste Tomislava Mačukata, što je doprinelo da posetioci još više uživaju i da ova tribina istovremeno bude edukavno, informativno i prijatno druženje.

Veliki tango inovator je rođen 1921. godine u Mar del Plati (Mar del Plata, Argentina) sakraćom nogom. Imao je sedam operacija noge, ali nisu uspele da promene situaciju. Veliki deo detinjstva proveo je u Njujorku i to je uticalo na njegovo stvaralaštvo. Jednom mu je otac poklonio za rođendan bandoneon (bandoneón), iako je očekivao rukavice za boks. Poklon mu se nije svideo zbog tužnog zvuka. Voleo je Bahovu klasičnu muziku, ali je otac insistirao da svira tango. Godine 1933. upoznao je kompozitora Karlosa Gardela (Carlos Gardel). Preokret kod njega je napravio odlazak u muzičku školu u Parizu. Umro je 1992. godine u Mar del Plati. Pažnju publike je izazvala predsednica Društva kad je navela jedan zanimljiv Pjacolin citat: ,,Otac mi je predložio da radim sve ono što mi je zabranjeno kako bih napredovao, a ne postao usamljena i iskompleksirana osoba. Ako bi mi zabranili da plivam, on bi mi naredio baš suprotno, da plivam.” Pjacola je govorio da bi voleo da se njegova muzika sluša 2020. i 3000. godine i da je siguran da će tako biti. 

Autor teksta: Bojana Radosavljević i Jelena Bašević

Autor fotografije: Žarko Andrejić