Stopama Tibora Sekelja do kraja sveta - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Stopama Tibora Sekelja do kraja sveta

Cine

Stopama Tibora Sekelja do kraja sveta

Dokumentarni film “Putevima Tibora Sekelja” predstavljen je sredinom maja u Jugoslovenskoj kinoteci u saradnji Društva hispanista i autora filma, Stipana Milodanovića i Josipa Filea.

Malobrojni gledaoci, uglavnom poštovaoci Tibora Sekelja i ljubitelji putovanja, imali su prilku da u sali Jugoslovenske kinoteke uživaju u neobičnim pustolovinama ova dva hrabra momka iz Subotice, koji su se, sa nešto novca u džepu, otisnuli stopama svog sugrađanina. Milodanović i File uputili su se stazama Latinske Amerike kojima je prošao naš čuveni istraživač, etnolog i esperantista Tibor Sekelj krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Na putovanju dugom mesec i po dana, pronašli su mesta gde je Sekelj boravio, a pored praćenja njegove maršrute, imali su još jedan cilj – da pronađu Idijanca koga je Sekelj opisao u jednoj od svojih knjiga. Subotičani su stigli i do samog juga Latinske Amerike, a pokušali su i da se popnu na najviši vrh ovog kontinenta, Akonkagvu, što se izjalovilo zbog loših vremenskih uslova. Dokumentarac odiše humorom i zanimljivim podacima o Latinskoj Americi, a svemu poseban pečat daju razgovori sa stanovnicima ovog kontinenta, koji su neretko poreklom i iz naših krajeva.

Na ovo nesvakidašnje putovanje dvojica mladih avanturista zaputili su se još 2005. godine, ali je dokumentarni film premijerno prikazan tek sedam godina kasnije, na 100-godišnjicu rođenja Tibora Sekelja. Posle projekcije, prisutni su se kroz neformalno druženje bliže upoznali sa ovim poduhvatom i njegovim akterima, a pokoji stariji gledalac iskoristio je priliku i da podeli svoja školska sećanja na našeg slavnog istraživača.

Tibor Sekelj je tokom života učio veliki broj jezika, među kojima je i esperanto. Jednom prilikom je izjavio: „Ja sam učio oko 25 jezika. Mnoge sam zaboravio jer ih nisam više koristio. Uspeo sam da zadržim kao svoju trajnu svojinu devet jezika koje i sada govorim. Tih devet jezika nisu dovoljni za ceo svet, ali jedan dobar deo sveta mogu da obiđem.”

 

Autor teksta: Marija Gudurić

Autor fotografije: scena iz filma