Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Sloboda i jedinstvo – ideali hispanskog sveta

Tesoro

Sloboda i jedinstvo – ideali hispanskog sveta

Zanimljivo putovanje kroz hispanski svet tokom kog će vam vodič biti malobrojne reči koje, pak, u sebi nose čitave istorije naroda. Upoznajte zemlje španskog govornog područja preko njihovih nacionalnih gesla.

Neizostavna obeležja svake državne zajednice kojima se ona predstavlja ostatku sveta su zastava, grb i himna. Pored toga, svaka zemlja ima i svoju krilaticu koja simbolizuje zvaničnu ili opšteprihvaćenu izreku jedne zajednice i kao takva važi za još jedno bitno spoljno obeležje države. U tih nekoliko reči utkani su osnovni ideali koji pokreću jedan narod. Zato i ne čudi što se najčešće kao moto javljaju reči poput časti, sloge, vere ili slobode. Tako nacionalno geslo Srbije glasi Samo sloga Srbina spasava, a mi vam otkrivamo da li je i koliko ono slično krilaticama koje države hispanskog sveta nose kao obeležje svog nacionalnog identiteta.

Ideju najbližu onoj koja se nalazi u geslu Srbije dele Republika Argentina i Bolivija. U jedinstvu i slobodi (En unión y libertad) reči su koje važe za nacionalni moto Argentine još od 1813. godine, kada su donete na glavnoj skupštini tokom rata za nezavisnost koji su ujedinjene provincije Rio de la Plate vodile sa ciljem oslobađanja od španske vlasti. Danas se ova rečenica može pročitati na svakoj kovanici i novčanici koje su u upotrebi u ovoj državi. Isti je slučaj i sa geslom Bolivije koje glasi Jedinstvo je snaga (La unión es la fuerza) i koje je ozvaničeno državnim ustavom iz 1825. godine.

Reč koja se najčešće spominje u krilaticama država Južne Amerike jeste sloboda (libertad). Za Kolumbiju su još od 1834. godine najznačajniji Sloboda i red (Libertad y orden), a za El Salvador Bog, jedinstvo i sloboda (Dios, unión y libertad). U Urugvaju sloboda takođe ima najveći značaj jer, kako kaže njihovo nezvanično geslo, može biti samo Sloboda ili smrt (Libertad o muerte). Zanimljivo je da Ekvador i Dominikanska Republika imaju isti državni moto, odnosno da dele tri najznačajnija ideala, a to su Bog, domovina i sloboda (Dios, patria y libertad).

Mnogi verovatno nisu ni svesni da kada naruče koktel Cuba Libre zapravo delimično izgovaraju nacionalnu krilaticu ove ostrvske zemlje jer ona glasi Živela slobodna Kuba (Viva Cuba Libre). Ipak, mnogo češće se kao moto Kubanaca navodi i slogan Domovina ili smrt (Patria o muerte). Domovina je najvažnija i za Meksikance koji se, iako nemaju zvanično utvrđen moto, vode idejom da je Domovina na prvom mestu (La Patria es lo primero).

Razumom ili silom (Por la razón o la fuerza) reči su koje su ispisane na grbu Čilea. Njihov nastanak se vezuje za period sticanja nezavisnosti, a veruje se da predstavljaju modernu verziju latinske izreke aut consiliis aut ense, koja znači „ili savetima ili mačem”. Grb Venecuele je imao mnoge izmene tokom istorije, a poslednji je usvojen 9. marta 2006. godine i sadrži reči Nezavisnost (Independencia) i Federacija (Federación). Pored njih su i najznačajniji datumi za istoriju ove zemlje, odnosno 19. april 1810. godine, kada je počela revolucija i borba za nezavisnost od španske vlasti, i 20. februar 1859. godine, kada je pokrenuta borba za uspostavljanje federalne vlasti.

Zauvek živeli rad i mir (¡Vivan siempre el trabajo y la paz!) je rečenica koja je državni moto Kostarike, što je zapravo jedan stih nacionalne himne ove centralnoameričke republike. Na grbu Kostarike upisan je i jedan veoma značajan datum, 15. septembar 1821. godine, dan kada je donet akt o nezavisnosti zemalja Centralne Amerike. Među njima se našla i država Honduras, a na svoj grb je, pored pomenutog datuma, uklesala reči Slobodna, suverena i nezavisna (Libre, soberana e independiente).

Ponekad je dovoljno samo nekoliko reči ili jedna rečenica da se ispriča čitava istorija jednog naroda ili da se makar ukaže na ono što mu je bilo najznačajnije na dugom putu stvaranja nacionalnog identiteta. Iako se često državni moto jedne zemlje menja tokom vremena u zavisnosti od trenutne politike, u njemu su uvek sadržane želje, snovi i nade jedne zajednice i ono za šta će se ona boriti tokom svog postojanja.

Za razliku od zemalja Južne Amerike, državno geslo Španije otkriva nešto drugačiju priču. Ono glasi Još dalje (Más allá), odnosno Plus ultra na latinskom jeziku, a istorija pripoveda da potiče od Karla V, cara Svetog rimskog carstva, čiji je ovo bio lični moto. Prema verovanju, Herkulovi stubovi u Gibraltarskom moreuzu nosili su poruku Non plus ultra kao upozorenje moreplovcima da tu prekinu svoju plovidbu jer je to bio kraj dotada poznatog sveta. Karlo V je u svojoj krilatici izbacio negaciju, sa idejom da ignoriše ovo verovanje i ohrabri sebe da rizikuje i nadmaši svoje mogućnosti. Jednako se veruje da je u tom njegovom potezu ležala i ideja da se premoste prepreke u pogledu nacionalnosti, budući da je Karlo V vladao ogromnim teritorijama širom Evrope i kolonijama u svetu koje su obuhvatale mnogobrojne nacionalnosti.

 

Autor teksta: Katarina Gligorić

Autor fotografije: od prvog do poslednjeg: nacionalni grbovi Čilea, Venecuele i Španije