Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Slediti svoje snove!

Cara a cara

Slediti svoje snove!

Šta je uspešna Apatinka Jovana Pejović rekla o uspehu? Koju poruku nam šalje?

Pročitajte intervju sa devojkom, koja je svojim trudom i radom zaslužila stipendije koje su joj pomogle da ostvari svoje snove.

Kad se prvi put javlja tvoja ljubav prema psihologiji i šta je presudilo da upišeš, a potom i uspešno završiš upravo to, na Fakultetu u Novom Sadu?

Verujem da je usmerenje ka psihologiji i bliskim oblastima postojalo od ranije, ali tek u srednjoj školi sam kroz časove psihologije spoznala da je to ono čime želim da se bavim. Ipak, najviše je na moje interesovanje uticala Istraživačka Stanica Petnica, gde sam pohađala seminar psihologije. Tu sam upoznala psihologiju kroz istraživački rad, saznala po prvi put o naučnim principima, statistici, metodologiji i istraživanju. Tada sam odlučila da želim da upišem psihologiju i da bih volela da se bavim istraživačkim radom.

Kako si došla na ideju da konkurišeš za stipendiju u Španiji?

Nakon osnovnih studija psihologije u Novom Sadu, razmišljala sam da upisem master u inostranstvu, ali nisam jasno definisala zemlju u kojoj bih studirala. Zapravo, vodila sam se programom mastera koji bih volela da studiram, više nego odredištem. Zatim sam sasvim slučajno, od starijih kolega iz laboratorije čula za master za Neuronauku i jezik pri Centru za kogniciju, mozak i jezik u Baskiji. Taj master je potpuno odgovarao mojim ambicijama, tako da sam se bez dvoumljenja prijavila. Imala sam sreću da je Centar nudio mogućnost za stipendiranje nekoliko svojih studenata, te sam tako i dobila svoju prvu stipendiju. Nakon toga, prijavila sam se za stipendiju baskijske vlade za doktorske studije, i ta stipendija me još uvek podržava na doktorskim studijama.

Čime se tačno baviš u Centru za kogniciju, mozak i jezik u Baskiji?

Moja oblast istraživanja je razvoj govora kod beba koje usvajaju dva jezika od samoga rođenja. Tačnije, moj rad je fokusiran na bebe uzrasta do godinu dana.Moj rad je na temu koje sve informacije bebe koriste u tako ranom uzrastu, i da li razvoj u sredini sa više jezika utiče na mehanizme razvoja govora. Konkretno, zanima me da li bebe osim auditivne informacije (samog zvuka) obrađuju još neke informacije kada slušaju nečiji govor. Na primer, da li, i kada, obraćaju pažnju na lice govornika, da li obraćaju vise pažnje na usta govornika, da li im to kada počnu da brbljaju i izgovaraju glasove pomaže pri obradi jezika, da li dvojezične bebe imaju drugačije načine usvajanja jezika od jednojezičnih. To su neka od mnogih pitanja na koja želim da odgovorim tokom svojih doktorskih studija.

Pored Španije, finansijsku podršku ti pruža i Francuska. Kako je došlo do toga?

Zapravo, francuska organizacija LABEX za istraživanja u lingvistici mi je pružila tromesečnu stipendiju, kako bih mogla da odem na istraživačku razmenu. Tada mi je bilo bitno da ostvarim saradnju sa stručnjacima u oblasti kojom se bavim, te sam se prijavila za tu kratkoročnu stipendiju. Imala sam prilike da radim u laboratoriji u Parizu i da usvojim mnogo znanja od eminetnih ljudi.

Šta bi poručila svim studentima u Srbiji koji imaju slične ambicije?

Imam vrlo jednostavan i pomalo kliše savet – sledite svoje ambicije! Iako se čini izuzetno teško da se nađe prava stipendija, da se nađu finansije, da se ostvari saradnja sa profesorima, uverena sam da cilj uvek opravda sav trud. Ukoliko bi nekako želeo da studira u Španiji, postoje brojne stipendije, što od Univerziteta, što od pojedinačnih programa, pa i od Vlade Srbije. Potrebno je dobro se informisati i ne odustajati nakon prvih neuspeha.

 

Autor teksta: Tamara Kedić