Put u srce jedne sasvim (ne)obične zemlje - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Put u srce jedne sasvim  (ne)obične zemlje

Hilo serbio-hispano

Put u srce jedne sasvim (ne)obične zemlje

Šta se dešava kada nas jedan Španac upozna tako dobro da može da napiše knjigu o nama?

Kao što lekari poznaju anatomiju čoveka, tako Migel Rodriges Andreu (Miguel Rodriguez Andreu) poznaje anatomiju Srbije. Knjiga Srpska anatomija rezultat je njegovog višegodišnjeg suživota sa Srbima, istraživanja i proučavanja srpske istorije, politike, muzike, kinematografije, načina života i temperamenta Srba. Kombinacija različitih žanrova, objektivna i realistična, a u isto vreme bogata subjektivnim doživljajima i iskustvima, ova knjiga nas vodi na put u srž onoga što jesmo i neminovno nas tera da preispitamo sebe same.

Zašto ste izabrali upravo Srbiju da u njoj radite master?

Veoma me je zanimala balkanska kultura i istorija Jugoslavije. Želeo sam da radim master na nekom srpskom univerzitetu kako bih mogao da doživim Srbiju na najbolji način. Predstavljalo mi je pravi izozov da naučim jezik i živim sa ljudima u Srbiji. Uostalom, Beograd mi je od prvog trenutka delovao kao fascinanatan grad. Više mi se sviđao zbog onoga što je krio, nego zbog onoga što je otkrivao. Veoma je misteriozan.

Kakvo je bilo vaše iskustvo na Fakultetu političkih nauka, na kome ste odbranili master tezu „Evolucija srpskog nacionalizma u bivšoj Jugoslaviji”?

Prvih nekoliko meseci bio sam pomalo izgubljen jer nisam razumeo jezik niti sistem po kome funkcionišu ispiti, a morao sam i da sredim mnoštvo papirologije. Master studije mi kasnije nisu bile priznate u Španiji, uprkos tome što sam položio sve ispite i odbranio master tezu na srpskom jeziku. Međutim, moje lično iskustvo je generalno bilo pozitivno jer mi je omogućilo razmenu iskustava sa profesorima i srpskim studentima. Mislim da je to kulturno zaranjanje za mene bilo veoma dragoceno.

Da li vam je bilo teško da se naviknete na život u jednoj dalekoj i drugačijoj zemlji?

Ne, zaista. Imao sam sreće da sam već bio u Africi, Severnoj i Južnoj Americi, a Srbija je evropska zemlja, tako da je kulturalna integracija jednostavna. Mnogi Srbi govore engleski i španski i osećaju određenu bliskost sa španskom kulturom. Ljudi su veoma gostoprimljivi, i to olakšava prve dane u zemlji. Nije bilo teško navići se. Možda se kulturne razlike primećuju vremenom, kao i kroz putovanje po zemlji. Srbija nije samo Beograd, mada se u njemu može imati kontakt sa društvom koje obuhvata kako ruralni tako i  kosmopolitski svet.

Kako ste dobili ideju da napišete knjigu o Srbiji?

Prvo mi je Španska ambasada ponudila da objavim svoju master tezu. Učinilo mi se da je to loša ideja jer sam smatrao da taj rad nije dovoljno zreo da bi se objavio. Međutim, osećao sam da, posle pet godina života sa Srbima, mogu da napišem jedan socijalno-politički esej baziran na na mojim istraživanjima, ali i ličnom iskustvu. Uvek sam bio kritičan prema slici srpskog društva koja se prikazivala u Španiji i činilo mi se da su mnoge od tih radova pisale osobe koje su analizarale samo skorašnju srpsku istoriju i to bez empatije i razumevanja lokalnh problema. U isto vreme, činilo mi se da je bilo aspekata srpskog društva, kao što su politička tranzicija, religija, srpski običaji, odnos selo-grad, koji su zahtevali jedan drugačiji pristup. Kao posmatrač svih ovih procesa, a ujedno i deo istih, cilj mi je bilo njihovo shvatanje i razumevanje.

Da li ste unapred znali kom će žanru pripadati vaša knjiga?

Želeo sam da napišem jednu opštu socijalnu analizu koja bi obilovala književnošću, hronikom i odlomcima sa mojim ličnim iskustvom. Srpska anatomija kombinuje različite žanrove koje je na papiru teško uklopiti. Može se reći da se radi o poprečnom žanru. Od početka sam znao da želim da tako bude, ali nisam očekivao da će upravo to biti najkomplikovanije. Bazu knjige sam završio za šest meseci, jer su to bile ideje koje sam već godinama imao u glavi, ali uspostavljanje ravnoteže trajalo je godinu dana.

Knjiga tretira više različitih tema i daje široku i objektivnu sliku nas i naše zemlje. Međutim, koju temu biste izdvojili kao glavnu?

Glavna tema je razumevanje najvažnijih aspekata srpske kulture i politike. Ne pokušavam da objasnim kakvi su Srbi, već da istražim političku psihologiju srpskog društva preko različitih političkih konteksta koje sam doživeo. To je veoma komplikovano jer postoje različite generacije koje su od Drugog svetskog rata stekle različita iskustva. Generalizovanje uvek predstavlja rizik. Knjiga se razvija kao istorijska plima, koja se kreće od napred ka nazad, radi objedinjavanja svih ovih generacija.

Šta vam je najviše privuklo pažnju dok ste putovali kroz Srbiju?

Najviše mi je privukla pažnju tišina koja okružuje ruralnu Srbiju. Beograd izgleda kao zvezda oko koje se okreće čitava jedna galaksija sela i gradića, koji su potpuno izolovani. Ova putovanja po selima i zelenim planinama bila su za mene veoma uzbudljivo i inspirativno iskustvo. Osećam da Beograd okreće leđa ovom ruralnom svetu koji predstavlja bogat izvor kulture, prirode i ponosa. Kao da iz prestonice dopire želja da Srbija bude samo Beograd, a to značajno utiče na zemlju, kako ekonomski, tako i na planu stvaranja nacionalnog duha koji objedinjeje čitavu zemlju. Čak i stanovništvo Beograda, koje je i samo većinski pridošlo sa sela, doprinosi ovom udaljavanju Beograd-Srbija.

Da li se mentalitet ljudi iz Srbije i Španije mnogo razlikuje?

Na ovo pitanje je teško odgovoriti. Ako kažeš da se ne razlikuje, potpomažeš stvaranju veoma zastupljenog stereotipa u srpskom društvu, a to je da su Srbi i Španci veoma slični po temperamentu. Ako kažeš da se razlikuje, ljudi mogu da protumače da mi se ne sviđa srpski mentalitet, što uopšte nije slučaj. Nisu isti Srbi iz Beograda, Novog Sada, Topole ili Zubinog Potoka. Srpsko društvo je veoma kompleksno. Mislim da je ono trenutno u procesu stvaranja sopstvenog identiteta, koji će označiti kraj tog uskog, identifikujućeg koncepta “pravi Srbin”, koji šteti stvaranju civilnog i tolerantnog društva. Srbi najviše liče na svoje geografske komšije, a to je nešto što ne voli svako da čuje.

Šta za vas lično predstavlja objavljivanje knjige Srpska anatomija?

Mislim da Srpska anatomija zatvara jedno poglavlje u mom životu posvećeno istraživanju. Uvek ću tumačiti njeno nastajanje sa popularnog stanovišta, iako iza nje stoji akademsko-naučni rad. To je verovatno knjiga koju bih voleo da sam pročitao pre nego što sam došao u Srbiju. Međutim, to je samo polovično istina jer sam zaista uživao na tom putu osvešćenja, od kad sam prvi put stigao u Srbiju 2005. godine. Iskustvo svih ovih godina mi je donelo mnogo šire znanje o ljudskoj prirodi, mnogo šire nego što bi to bio slučaj da sam ostao u Španiji. Knjiga pokušava da pokaže taj razvoj ličnosti koji je za mene bio izuzetno pozitivan. Dok sam živeo u Španiji, osećao sam da je moj život krenuo u jednom pravcu, dok mi je iskustvo na Balkanu donelo mogućnost da stvorim novi život sa mnogo različitih pravaca.

Srbi uglavnom misle da je njihov jezik veoma teško naučiti. Migel smatra da to baš i nije istina. Kaže da je srpski mnogo lakše naučiti nego što mislimo. Priznaje, pak, da je gotovo nemoguće pričati ga bez akcenta, ali da se zato gramatički može vrlo ispravno govoriti. Kaže da su ga Srbi puno puta pitali iz kog razloga uopšte želi da nauči srpski, ako već može da komunicira sa ljudima na engleskom. Bilo je i onih koji su mu govorili da ne gubi vreme jer je srpski gotovo nemoguće naučiti. Uprkos odvraćanju, Migel je uspeo da stekne zavidno znanje srpskog jezika.

Autor teksta: Ana Najdanović

Autor fotografije: autor knjige i naslovnica