Portreti filmskih velikana - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Portreti filmskih velikana

Arte

Portreti filmskih velikana

U Institutu Servantes otvorena je izložba fotografija španskih režisera XX i XXI veka koja će beogradskoj publici biti dostupna do 15. januara.

Priča o sineastama (Cineastas contados) naslov je izložbe pedeset portreta kojom nam Oskar Fernandes Orengo (Óscar Fernández Orengo) kroz objektiv svog fotoaparata predstavlja španske majstore filmske umetnosti. Izložba je deo velikog projekta na kome je radio desetak godina sa ciljem da dokumentuje i arhivira nekoliko generacija španskih sineasta XX i XXI veka, bez obzira na komercijalne uspehe i kvalitet njihovih filmova. Tako je nastalo više od stotinu portreta podeljenih u dve serije fotografija koje su, u organizaciji Ambasade Španije i Instituta Servantes, obišle nekoliko gradova u Evropi i Južnoj Americi.

Na otvaranju izložbe u galeriji Instituta Servantes autor je ispričao detalje o procesu nastajanja fotografija, kao i anegdote koje su obeležile rad na ovom projektu. Na početku je istakao da je crno-belu tehniku koristio po ugledu na svoje fotografske uzore, ali i panoramski prikaz, koji nije uobičajen za ovu tematiku već za pejzaže, jer omogućava da i prostor bude deo portreta. Upravo zato je rediteljima uvek prepuštao da sami izberu prostor koji bi mogao da ih predstavi i omogućio nam da ih upoznamo u svakodnevnom prirodnom ambijentu, daleko od glamura velikog platna. Na primer, portret Pedra Almodovara (Pedro Almodóvar) nastao je na poslednjem spratu zgrade u kojoj je poslovni prostor njegove producentske kuće, jer je u tom periodu tamo provodio mnogo vremena radeći na promociji svog poslednjeg filma, dok je Aleks de la Iglesija (Álex de la Iglesia) uslikan u Španskoj kinoteci (Filmoteca Española) u Madridu. Istakao je i da među njima ima i nepravedno zaboravljenih velikih umetnika, kao što je Fransisko Regeiro (Francisco Regueiro) koji je krajem osamdesetih napravio svoj poslednji film i od tada je iz nepoznatih razloga prestao da stvara.

Govoreći o tome koliko su reditelji spremni na saradnju otkriva da je fotografisao preko četiri stotine ljudi iz sveta filma u Španiji, Latinskoj Americi i na Filipinima, i da su uglavnom svi bili zainteresovani da stanu ispred kamere, iako su neki u početku oklevali dok ga nisu upoznali i stekli poverenje, dok za rediteljke kaže da su obično stidljive i da je nekad morao da bude veoma uporan da bi pristale na fotografisanje. Susreti sa nekima od njih bili su veoma intimni i pružili su mu mogućnost da ih lično upozna. Na samom kraju kroz šalu kaže da mu je fotografisanje verovatno oduvek bilo izgovor da upozna velike reditelje i da sa njima podeli svoju „opsesivnu ljubav“ prema filmu.

Pitali smo ga da nam otkrije kakve su bile reakcije samih reditelja na svoje portrete.

- Kada je izložba prikazana u Madridu, El Pais (El País) je u nedeljnom izdanju objavio neke od fotografija i mnogi su mi pisali kako im se sviđaju. Većina režisera je dobila katalog fotografija i niko mi se do sada nije žalio (smeh). Komentari su uglavnom bili pozitivni, ali fotografija Feliksa Sabrosa i Dunje Ajaso (Félix Sabroso, Dunia Ayaso) izazvala je najviše pohvala. Upravo zahvaljujući njima došao sam do Pedra Almodovara i uspeo da ga fotografišem. On je dobra osoba, ali pošto je toliko poznat mnogo vodi računa o tome sa kim sarađuje i teško je doći do njega.

 

Oskar je u toku kratkog boravka u Beogradu fotografisao našeg sineastu Dušana Makavejeva, koga smatra „jednim od najvažnijih sineasta u istoriji filma“ i dodaje da je privatno „prijatna i bliska osoba sa lepim osmehom“. Poznaje i stvaralaštvo Emira Kusturice, ali je jedino još uspeo da napravi portret Gorana Paskaljevića kada su se sreli na jednom filmskom festivalu u Ekvadoru.

 

Autor teksta: Jelena Bašević

Autor fotografije: Oskar Fernandes Orengo i Pedro Almodovar, Aleks de la Iglesija, Isijar Boljain