Par reči o poeziji Hosea Emilija Paćeka - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Par reči o poeziji Hosea Emilija Paćeka

Literatura

Par reči o poeziji Hosea Emilija Paćeka

Mladi meksički pesnik Ali Kalderon kratko komentariše delo Hosea Emilija Paćeka putem njegovih tema i neke od njegovih formi.

Niko u ovoj zemlji ne sumnja u to da je Hose Emilijo Paćeko veliki pesnik, da je jedna od najreprezentativnijih i najbitnijih figura nakon smrti Oktavia Pasa, kao i da je jedan od ključnih nosioca meksičke poezije XX veka. Tačno je da je Paćeko svoje ime ostavio u krugu pesnika sa najvećom slavom na španskom jeziku u sadašnjosti. To nije beznačajno. Sa razlogom na poleđini njegove antologije pesama Pre ili kasnije. Pesme 1958-­­-2000. stoji zapisano da je „pesnik u Kolumbiji dobio nagradu Hose Asunsion de la Silva za najbolju knjigu pesama na španskom jeziku a koje su se pojavile između 1990. i 1995. Najbolja zbirka pesama na španskom jeziku u određenom trenutku. Izvinjavam se zbog insistiranja: to nije beznačajno. Možemo dodati da je 1969. godine bio dobitnik Nacionalne nagrade za poeziju Aguaskalijentes, da je dobio druga priznanja velikog renomea, i da je, navodimo veoma značajan i zanimljiv podatak, na razmotrenoj rang listi živih pesnika, organizovanoj od strane časopisa Letras Libres, kao privilegovan, dobio počasno mesto. Vraćam se na isto: to nije beznačajno.

Iz svega priloženog zaključujemo da su, tokom stvaranja i promovisanja njegovog dela, svi putevi pesničkog priznanja -okolnosti svakako vanknjiževnog tipa, išli u korist ovog pesnika. To je neporečivo i bez svake sumnje očigledno. Ali dalje od istovremenosti koja bi mogla da oteža u nekom trenutku vrednovanje tekstova proređujući kritički rad i uzimajući u obzir veliki generacijski jaz, ne mogu a da se ne pitam, ponizno naravno, ali sa velikom količinom znatiželje takođe, odgovara li pesničko stvaralaštvo Hosea Emilija Paćeka njegovom renomeu? U kraćem pokušaju da razjasnimo ovo pitanje će se naše razmišljanje kretati.

U Paćekovoj poeziji uočavam motive koje se zaista pretvaraju u konstante za razmišljanje, teme višestruko obrađivane tokom njegovog stvaralaštva. Tako što nabrajamo neke, susrećemo se, na primer, sa pesmama pustošenja (Sveće: to su naši životi koji nestaju); istorijskim pesmama ili pesmama istorijskog razmišljanja (i borio se poput Maje među Majama); pesme koje pevaju ili se bore protiv prolaznosti života (život mi pobeže u jednom treptaju/umreh i pre nego što shvatih); humorističnim pesmama (želeo bih da sam očajan pesnik/ da bih se osetio zadovoljnim onim što pišem/ i da živim daleko/ od tvog sitnog upozoravanja/ autokritika); pesmama u čast drugim pesnicima („stogodišnjica Rubena Darija“: jedino stablo pogođeno munjom/ čuva moć vatre u svom drvetu); metapesničkim tvorevinama ili pesmama o promišljanju o pisanju (Kome nameravaš da se ulaguješ tako poznatim/ pirueticama rečima/ ili bolnim uzdasima, igre rečima/ nevidljive ironije?); pesmama u vidu razglenica (ulazi u mrak/ more/ talas je noć); intertekstualnim pesmama (Žalim saopštiti doktoru Haroldu Blumu/ da odbacujem ono što je on nazvao „strpnje uticaja“); epigramima (Deblo onog drveta u koje sam jednog dana/ urezao naša imena ukrštena/ više en ometa prolazak ulicom:/ već su ga posekli, već su napravili ogrev od njega); pesmama o estetskom promišljanju (Svaka pesma je živo biće:/ stari ); nostalgične pesme (jesam i nisam onaj koji te je čekao). Svaki od ovih kalupa, naravno, konstruiše i organizuje na različit i poseban način izraz, pružajući kao rezultat, u radu ovog pesnika, raznosvrsno delo bogato nijansama i oblicima.

 

Desolación

 

Cirios son nuestras vidas consumiéndose, le dijeron al niño en la profunda catedral de penumbra silenciosa.

La visión permanece nítida: las llamas palpitantes en la zona intermedia entre la oscuridad y la luz enrarecida por los vitrales y las fugaces mechas que al arder devastaban la cera o la parafina.

Llama es la vida y cirios nuestros cuerpos que se desgastan. Pero su fin no es previsible: Puede seguir el curso natural O acabar por un soplo o una racha de viento.

 

Ova pesma mi deluje zanimljiva i dalje od svoje teme i metafore na koju se naslanja. Prva strofa daje osećaj fonetske zatamljenosti zahvaljujuči učestalom prisustvu zatvorenih vokala (I, O, U). u drugoj strofi nailazimo na tehniku svetlotamnog, prepliću se otvoreni i zatvoreni glasovi, i samo u poslednjim stihovima, preovladava jasnoća, plamen, svetlost sveće. Poslednja strofa je pretežno mračna i obuhvata smisao pesme: krhkost plamena, krhkost života. Fonetska zatamljenost oblika izražavanja odgovara, u skladu sa zakonima izomorfije, pesimizmu, na duhovnu tamu prisutnu u sadržaju. Ova jednakost može biti ostvarena samo od strane jednog pravog pesnika. Najemotivniji trenutak u tekstu prožet je muzikom u vidu male segidilje u opštoj strukturi: La vida es llama/ y cirios nuestros cuerpos que se desgastan, gde se poslednji stih asimetrično udvaja ostavljajući polustih od sedam slogova i drugi od pet.

 

Istorijske pesme

Kao što je moguće pretpostaviti, reč je o tekstovima prevashodno narativnog stila. Možda je najbolja pesma iz ove kategorije „Legendarne moralnosti“ gde se, putem ironije  koja pospešuje drskost, razmišlja o moći i njenom korišćenju. Predstavljamo jedan odlomak:

 

Odian a César y al poder romano. Se privan de la última uvita pensando en los esclavos que revientan en las minas de sal o en las galeras.

Hablan de las crueldades del ejército en Iliria y las Galias. Atragantados de Jabalí, perdices y terneras dan un sorbo de vino siciliano para empinar los labios pronunciando las más bellas palabras: la uuumaaaniiidaad, el ooombreee, todas ésas -tan rotundas, tan grandes, tan sonoras- que apagan la humildad de otras más breves -como, digamos por ejemplo, gente.

 

Druge pesme iz iste podgrupe jesu: „Fra Antonio de Gevara razmišlja dok čeka Karlosa Petog“, „Ruševine velikog hrama“ ili pak serija „Meksičke antike“. Uviđamo kvalitet ovih pesama na osnovu toga koliko se odaljavaju od referentnosti i usredsređuju se na pesničku funkciju jezika.

 

Pesme o prolaznosti

Možda proizvod jedne dvostruke tranzicije, kineske i japanske poezije sa jedne strane, cveća i prekolumbovskih pevanja, pre svega onih iz Necalkojotla, sa druge strane, ovaj vid pesama sačinjava pravu opsesiju za Paćeka. U ovoj kategoriji nailazimo na predivne pesme, veoma intenzivne i sa dubokim promišljanjem. Ovde nam se ukazuje Hose Emilijo Paćeko kao veliki pesnik, ponekad služeći se velikom snagom prisutnom u kratkoj pesmi (Kažem trenutak/ i u prvom slogu trenutak/ se sruči u sunovrat), ponekad čineći da se bol za onim čega više biti neće, vrati, kao u “those were the days”:

 

Como una canción que cada vez se escucha menos y en menos estaciones y lugares; como un modelo apenas atrasado que tan sólo se encuentra en cementerios automóviles, nuestros mejores días han pasado de moda. Y ahora son Escarnio del bazar, comidilla del polvo en cualquier sótano.

 

U ovoj pesmi se pride uočava izvesno podudaranje sa osećajnošću Ernesta Kardenala, pre svega sa pesmom „Poput praznih limenki piva“.

 

Humorističke pesme

Još jedna od žila Paćekove poezije jeste humor. U suprotnosti sa pesimizmom pesama o uništenju ili o prolaznosti nalazimo drugo lice autora. Stvaranje humora se postiže uglavnom preko jednog retoričkog rada, ili rečima samog pesnika: Sólo hay una manera de reír:/ la humillación del otro.. Paćeko mahom koristi ironiju ne bi li proizveo komični efekat. Na taj način, u „Herojima“  imamo: Hicieron mal la guerra,/ mal el amor,/ mal el país que nos forjó malhechos, ili u „Autoanalizi“, ojačanoj konsonantskom rimom: He cometido un error fatal/ -y lo peor de todo/ es que no sé cual. Takođe je zanimljiv način na koji, u „Bludniku“, gde se preko promene jednog ključnog elementa označitelja, menja celokupni smisao pesme i postiže se humoristički efekat:

 

 

En plena sala ante la familia reunida -padres, abuelos, tíos y otros parientes- abro el periódico para leer la cartelera. Me llama la atención una película de Gary Cooper en el cine Palacio, o en el Palacio Chino, ya no recuerdo.

Lo que no olvido es el título. Pregunto con la voz del niño de entonces: “¿Qué es El fornicador?”

Silencio, rubores, Dura mirada de mi padre. Me interrogo en silencio: “¿Qué habré dicho?“

La tía Socorro me salva: “hay unas cajas de vidrio en que puedes meter hormigas para observar sus túneles y sus nidos. Se llaman formicarios. Formicador es el hombre que estudia las hormigas”.

 

Druge humorističke pesme jesu: “Lolita”, „Zajedljivi ”, “Monolog pesnika I”, itd.

 

Metapesničke pesme

Reč je o pemsama gde se Paćeko odnosi na sam rad sastavljanja, na način pisanja poezije. Vidite, na primer, „Disertaciju o konsonantskoj rimi“:

 

Aunque a veces parezca por la sonoridad del castellano que todavía los versos andan de acuerdo con la métrica; aunque parta de ella y la atesore y la saquee, lo mejor que se ha escrito en el medio siglo último poco tiene en común con La Poesía, llamada así por académicos y preceptistas de otro tiempo. Entonces debe plantearse a la asamblea una redefinición Que amplíe los límites (si aún existen límites), Algún vocablo menos frecuentado por el invencible desafío de los clásicos. Un nombre, cualquier término (se aceptan sugerencias) que evite las sorpresas y cóleras de quienes -tan razonablemente- leen un poema y dicen: “Esto ya no es poesía.”

 

Koristeći ironiju i stvarajući čitalački model sposoban da kritikuje kroz smeh, na primer, pesnika Palenkera: Halagué a mi auditorio. Refresqué/ su bastimento de lugares comunes/ de ideas adecuadas a los tiempos que corren./ Pude hacerlo reír una o dos veces/ y terminé cuando empezaba el tedio./ En recompensa me aplaudieron./ ¿En dónde/ voy a ocultarme para expiar mi vergüenza? Ali ove misli oko pisanja jesu, na neki način, povezane sa bolom, sa pesimizmom besmisla i beznačajnosti. Možemo onda pronaći pesme poput: One godine napisah deset pesama: deset različitih načina da se propadne. 

 

Autor teksta: Ali Kalderon (Alí Calderón) prevod: Dušan Milosavljević

Autor fotografije: Ali Calderón