O Balkanu i Santanderu - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
O Balkanu i Santanderu

Hilo serbio-hispano

O Balkanu i Santanderu

Saznajte šta za jednog Španca znači „balkanizacija“, šta se o Srbiji može naći u španskim udžbenicima istorije, kao i kako je Santander izgubio najstariji deo grada.

Sa Robertom Ruisom Rodinjom (Roberto Ruiz Rodiño), mladim istoričarem poreklom iz Kantabrije, razgovarali smo o percepciji Španaca o Srbiji, njegovom rodnom gradu Santanderu i njegovim iskustvima u Italiji i Irskoj.

Posetili ste neke delove Balkana. Zašto vas on privlači i šta vam se najviše svidelo tokom posete?

Da, posetio sam Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Privlači me istorija tog područja, koja je burna i zbog toga privlači pažnju. Jedan pokazatelj toga je i termin koji se mogao čuti od španskih političara kada govore o opasnosti od katalonskog i baskijskog nacionalizma – „balkanizacija“ Španije. Sviđaju mi se i kultura i umetnost budući da su mešavina raznih uticaja: grčkog, rimskog, vizantijskog, otomanskog i slovenskog. Iz posete su mi se svideli ljudi i priroda.

Koliko se zna o Srbiji u Španiji? Pominje li se u sredstvima informisanja?

Ne zna se puno, skoro da se i ne pominje. Pominje se samo kada se menja vlast, pošto je Srbija zemlja koja želi da se priključi Evropskoj Uniji; ponekad i u vezi sa sportskim takmičenjima. Ako Špancima spomenete Srbiju, najverovatnije će prvo pomisliti na građanski rat i rat na Kosovu, zato što su to jedni od prvih televizijski prenošenih ratova.

Pošto ste sami završili istoriju, možete li nam reći da li se Srbija pojavljuje u španskim udžbenicima istorije?

Veoma malo. Vezano za taj prostor obrađuje se pitanje zbog čega se granica između katoličanstva i pravoslavlja nalazi baš između Srbije i Hrvatske. Ako neki španski istoričar zna dosta o Srbiji, to je rezultat njegovog individualnog truda.

Iako ste istoričar, radite kao profesor španskog za strance. Dopada li vam se trenutni posao?

Da, i to sve više. Kada sam počinjao, nisam sasvim znao u šta se upuštam. Ovaj posao mi pruža priliku ne samo da predajem, već i da naučim puno stvari nevezanih za španski i da upoznam dosta ljudi.

Kakve su poteškoće koje imaju Srbi u usvajanju španskog u poređenju sa poteškoćama drugih stranaca?

Ne mogu da kažem konkretno za Srbe, jer nisam imao puno srpskih polaznika, ali mislim da mogu za Slovene uopšteno. Najveći problem je upotreba članova i prošlih vremena.

Za mnoge, sinonim za sever Španije su Galicija i Baskija. Vaša rodna Kantabrija je u ovom smislu zapostavljena. Zašto mislite da je tako?

Verovatno zato što je Kantabrija najmanja oblast; takođe zato što do 1981. godine nije postojala kao politički autonoman entitet, što vodi ka tome da još uvek nije sasvim određena u svesti mnogih Španaca.

Možete li nam reći nešto o vašem rodnom gradu, Santanderu, glavnom gradu Kantabrije?

To je jedan mali, buržoaski grad, čiji se stanovnici tradicionalno bave trgovinom. Sam grad nije preterano lep, jer je najstariji deo grada nestao u velikom požaru 1941. god.  Ali je zato njegovo prirodno okruženje i samo mesto na kome se nalazi veoma lepo i zanimljivo. Ima lepih plaža, puno zelenila, a i planine su veoma blizu. U jednom danu se možete okupati u moru i šetati po planinama. Takođe, u blizini Santandera se nalazi Prirodni rezervat Kabarseno (Parque de la Naturaleza de Cabárceno), koji je nalik zoološkom vrtu, ali je životinjama pružena maksimalna sloboda. Divno je iskustvo posetiti ga, a pored toga, on ima i naučni značaj, jer se u njemu sprovode razna istraživanja.

Koje aktivnosti najviše vole stanovnici Santandera?

Leti vole da idu na plažu, šetaju priobalnim šetalištem Sardinero ili poluostrvom Magdalena, sa kojeg se pružaju lepi pogledi. Na njemu se nalazi i palata Alfonsa XIII, koja je sada sedište Međunarodnog univerziteta Menendes Pelajo (Universidad Internacional Menéndez Pelayo). Na poluostrvu je i Plaža bikinija, na kojoj su se tokom pedesetih i šestdesetih godina strane studentkinje kupale u bikinijima, što je bilo zabranjeno u Španiji, pa je tako dobila ime.

Šta to izdvaja stanovnike Santandera ili Kantabrije od ostalih Španaca?

Kažu da su ljudi da severa hladni i nepristupačni, kao i da su stanovnici Santandera nadmeni jer su iz prestonice. Naravno, sve su to opšti stavovi, sve zavisi od pojedinca. Pomalo smo zatvoreni po pitanju društvenih odnosa, teško je ostvariti prijateljstva ukoliko dođeš sa strane i ne poznaješ nikoga.

Živeli ste u Italiji i u Irskoj. Postoji li tamo hispanska zajednica? Da li ste mogli da koristite španski?

Da, u Italiji sam boravio u okviru programa za razmenu studenata Erasmus i postojala je prilično velika zajednica Španaca. Štaviše, Španija je bila jedan od najvećih „izvoznika“ Erasmus studenata. Nisam siguran koliko se to promenilo, s obzirom na ekonomsku krizu. I u Irskoj je živelo puno Španaca zbog ekonomske situacije. Gotovo stalno sam koristio svoj jezik.

Koje odlike hispanske kulture ste mogli da primetite van Španije, pogotovo za vreme boravka u ovim zemljama?

Mogu da kažem da se van svoje zemlje nisam susretao sa mnogo stvari koje su u vezi sa španskom kulturom, možda sa hranom i muzikom poreklom iz hispanskih zemalja.

 

Autor teksta: Vanja Kudra

Autor fotografije: Anna Marmajewska