Nove stranice španske istorije - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Nove stranice španske istorije

Sociedad

Nove stranice španske istorije

Koliko je Pokret ogorčenih (Los indignados) ili 15M doprineo rešavanju različitih društvenih i političkih konflikata u vremenima velike krize u Španiji i u čemu je njegov opšti značaj?

Okrugli sto pod nazivom Aktuelna kriza i društveni sukobi: špansko iskustvo bila je odlična prilika da se čuju tumačenja poslednjih stranica španske istorije. O problemima sa kojim se poslednjih godina i decenija suočava špansko društvo govorili su Anhel del Rio Sanćes (Ángel del Río Sánchez) profesor Univerziteta Pablo de Olavide iz Sevilje (Universidad Pablo de Olavide), Huan Manuel Rodriges (Juan Manuel Rodríguez) iz Antifašističke koordinacije Madrida (Coordinación antifascista de Madrid) i Dolores Kabra Loredo (Dolores Cabra Loredo) predstavnica Udruženja rata i izgnanstva (Asociación Archivo Guerra y Exilio). Govornici su najveću pažnju posvetili pokretu 15M koji je nastao u maju 2011. godine kao izraz nezadovoljstva glasačkim sistemom pred pokrajinske izbore, a naziv dobio po datumu kada su se na glavnom madridskom trgu Puerta del Sol, okupile desetine hiljada ljudi da mirno protestuju.

Anhel del Rio Sanćes je sa stanovišta profesora socijalne antropologije govorio je o sociološkom, antropološkom i simboličkom značaju pokreta. Napravivši kratak pregled njegovog razvoja rekao je da se 15M prvobitno manifestovao kroz protestna okupljanja na gradskim trgovima širom Španije, zatim postepeno prešao u sponatana okupljanja gde građani prenose iskustva o gubitku posla, stana ili o lošem funkcionisanju javnih službi, a intelektualci imaju priliku da diskutuju o mogućim promenama izbornog sistema i napretku španske demokratije. Danas postoji u obliku otvorenih gradskih skupština koje funkcionišu kroz različite komisije i radne grupe i donose odluke važne za zajednicu, ali mimo zvaničnih vlasti. Prema njegovom mišljenju, 15M je opstao kao najveći pokazatelj „politizacije španskog građanstva“ i „nove političke prakse“. Činjenica da je pokret obuhvatio sve socio-ekonomske slojeve španskog društva okupljene oko iste ideje i želje za promenama bez obzira na uzrast i političko opredeljenje, kao i to što iz njega nije izašao nijedan lider, prema njegovoj oceni govori o simboličkoj vrednosti pokreta. Ipak, pokret je sve više naklonjen levici i nije više tako masovan, tako da ne može pruži politička rešenja, ali i je i dalje „neka vrsta koordinatora socijalnih pokreta“.

Huan Manuel Rodriges naglasio je da korene ovog pokreta treba tražiti još u vremenima tranzicije, i u događajima iz prethodne decenije, kao što je stvaranje pokreta Omladina bez budućnosti (Juventud sin futuro) i posledicama nekontrolisane izgradnje koja je dovela do osiromašenja i nemogućnosti otplacivanja stanova i zaduživanja u bankama. Kao najpozitivnije iskustvo ovog pokreta naveo je to što je narod postigao jedinstvo i usmerio borbu za demokratiju. Korak napred napravljen je nakon izbora 20. novembra prošle godine stvaranjem pokreta 25S, koji je naziv takođe dobio prema protestima 25. septembra i koji se borio za ispunjenje izbornih obećanja, iako bez velikih rezultata jer se „na svaka dva koraka napred, napravi korak nazad“.

Dolores Kabra Loredo je izrazila nezadovoljstvo što se tranzicija nije razračunala sa „nasleđem frankizma“. Kako bi se prevazišli problemi sa kojima se špansko društvo danas suočava, neophodno se posegnuti za istorijskim revizionizmom, tvrdi ona, i dodaje da se „iz krize ne može izaći zato što je globalna“, ali da demokratka kultura i obračun sa prošlošću moraju biti osnova svake promene.

Ipak, svi govornici su se složili da pokret 15M ukazuje za uzajamnu podršku koja postoji među građanima Španije, ali da će teško moći da se centralizuje i da napravi velike promene. Isto tako, nisu bili optimisti kada je u pitanju prevazilaženje krize jer „postoji velika neizvesnost na svim poljima“.

Autor teksta: Jelena Bašević

Autor fotografije: organizatori tribine