Nove snage flamenka osvajaju region - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Nove snage flamenka osvajaju region

Teatro

Nove snage flamenka osvajaju region

U pozorištu Madlenijanum srpsko-španska trupa izvela flamenko predstavu Café cantante

Početkom decembra beogradska publika imala je retku priliku da vidi autentično izvođenje plesa koji se smatra jednim od najvažnijih elemenata španske kulture. Dve večeri zaredom na sceni Madlenijanuma izvedena je flamenko predstava Café cantante o životu pevačice La Parale (La Parrala) koja je slavu stekla pevajući u flamenko barovima u Sevilji i Granadi. Lorka joj je posvetio pesmu, a bila je inspiracija i uzor mnogim generacijama izvođača. Među njima je i Saška Šašić (La Sali) kojoj je ovo je prvo autorsko delo. Koreografiju je osmislila i izvela zajedno sa Pedrom Fernandesom (Pedro Fernández), a pratili su ih pevač Pepe Kariso (Pepe Carrizo), gitarista Hose Sison (José Sisón) i violinista Željko Šišić. Pred publikom su oživeli veoma značajnu etapu u istoriji flamenka – kraj XIX i početak XX veka –, kada je izašao iz porodičnog okruženja i otvorio se ka društvu i novim uticajima. U sedam scena naizmenično su dominirali ples, gitara i glas pevača i uverljivo su nam dočarali sve elemente ovog umetničkog izraza. Nakon uspešnog izvođenja na beogradskim daskama, sa protagonistima smo pričali o radu na ovom projektu.

Odakle potiče ideja za ovo delo?

La Sali: Krenula sam od Lorke i njegovih dela koje je posvetio flamenku i tako sam došla do Parale, čuvene pevačice flamenka. Postala je legenda zbog toga što je bila toliko dobra i što je pevala najčuvenije i najteže flamenko forme, zbog svog karaktera i odnosa prema životu. Ja sam želela da preko neke tako jake žene opišem pojedine forme flamenka koje smo iskoristili i, pored toga, da opišem istoriju flamenka.

Kakvo je bilo iskustvo stvaranja?

La Sali: Ovo je moj prvi veliki projekat i volim nastupe koji imaju neki viši smisao. Što se tiče stvaranja samog dela, mnogo su mi pomogli Pedro i muzičari. Uživali smo dok smo radili i pravili koreografiju.

Kako je došlo do saradnje sa Pedrom?

La Sali: Upoznali smo se u Madridu na akademiji flamenka, ja sam mu ispričala celu priču dela i predložila da ga uradimo. On je prihvatio jer je uvek otvoren za nove ideje i jer imamo slično viđenje flamenka.

Kavi su planovi za sledeća izvođenja?

La Sali: Već imamo neke pozive za druge gradove u regionu. U planu imamo još neke gradove u Evropi, na primer, Pariz je na vidiku.

Kako je flamenko postao tvoje životno opredeljenje?

La Sali: Oduvek sam volela plesove, glumu i scenski nastup. Prvu put kad sam otišla u Španiju i otišla u jedan tablao (lokali u kojima se izvodi flamenko, prim. aut.) da vidim flamenko, rekla sam sebi da je to ono što zapravo tražim, ples koji možeš da interpetiraš i da stvoriš nešto više i tada sam odlučila da se time bavim. Flamenko kod nas nije baš razvijen i želela sam da nastavim da se usavršavam u Španiji i već tri godine sam tamo. Bila sam u Granadi godinu dana, a zatim se preselila u Madrid gde se nalazi najbolja akademija za flamenko.

**************************************

Pedro Fernandes ima svoju plesnu grupu sa kojom je nastupao u Španiji, Čileu, Kolumbiji, Urugvaju, Venecueli i Kini. Godine 2010. dobio je nagradu za najboljeg plesača flamenka od udruženja novinara scenskih umetnosti u Čileu. Ovo je prvi put da sarađuje sa nekim ko nije iz Španije ili Latinske Amerike i zadovoljan je što učestvuje u širenju flamenka na ovim prostorima.

Po čemu je ova tema koji ste izabrali specifična?

Pedro: Mislim da je tema veoma dobra zato što čini da se gledalac približi flamenku. Veoma je didaktična i po tome je zanimljiva. To je jedna priča o ljubavi, iluziji o ljubavi, ljubavi prema onome što se radi, o besu. Ima mnogo emotivnih nijansi, što je snaga flamenka. Svaki ritam flamenka ima svoj identitet, svoju sopstvenu emocionalnost. Kada je flamenko počeo da se gleda drugim očima, onda je nastala priča o flamenko barovima koji su veoma važni i emblematični za njegovu istoriju.

Kakva je flamenko scena danas u Španiji?

Pedro: Postoji jedna veoma jaka struja koja je puristička i druga koja je savremenija. Nivo savremenog flamenka je veoma visok, postoji arapski uticaj, fuzija sa drugim savremenim disciplinama, kao i sa argentinskim tangom. Sa druge strane su osnove, ono što je čist flamenko. Kao plesač, ja sam više za savremeni flamenko i posmatram ga iz perspektive scenarija. Postavka flamenka na scenu mora da bude plastičnija, ne može samo biti čist flamenko zato što je moguće da ga gledalac ne razume. Zato je bolje dodati mu druga sredstva.

Šta misliš o tome što se flamenko posmatra kao jedan od zaštitnih znakova Španije?

Pedro: Mislim da je to tačno, kao što je tango za Argentinu. Španija je kolevka civilizacije flamenka. Međutim, on se toliko razgranao da je stigao u zemlje gde se ne može verovati da ima flamenka. Zapravo, mnogo posvećenosti, više temperamenta, radosti i strasti ima van Španije nego u samoj Španiji, što mislim da je ono što čini da flamenko bude i dalje živ. Kada neko ode u Španiju, to radi da bi se povezao sa korenima flamenka, koji je postao i deo svetske kulturne baštine.

Kako ti izgleda flamenko scena u ovom delu Evrope?

Pedro: Počinje sa mnogo snage, tako da mislim da će imati veoma uspešnu budućnost.

 

Autor teksta: Jelena Bašević

Autor fotografije: scena iz predstave. Aleksandar Topalović