Neizmernost horizonta - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Neizmernost horizonta

Literatura

Neizmernost horizonta

Čitaocima Refleha sa velikim zadovoljstvom predstavljamo neobjavljenu poemu meksičkog pesnika i našeg saradnika Havijera Gutjeresa Losana (Javier Gutiérrez Lozano) u prevodu Branke Vinaver.

Imali ste imali priliku da se kroz naš časopis upoznate sa raznim autorima koji su zahvaljujući svojim delima ostavili veliki trag u književnosti. Danas, imamo veliki broj novih autora koji ne samo da obećavaju već predstavljaju novu struju koja će tek postaviti temelje nove književnosti.

 

 

NEIZMERNOST HORIZONTA

 

                                      Estefaniji Gonsales

 

 

I

 

 

Danas je 4. januar 1493.

i putnik Kolumbo vraća horizont Evropi.

Sa očima punim blaga

miljama nižu se lepote predela i moreplovac

je spreman da prinese svoju smrt.

 

Upoznao je zemlju između dva mora.

Jedra brodova behu krila jedne ptice papagaja

a mestički ukus njegovih usana neće poklanjati iste poljupce.

Planinski venci usvojiće ga kao orla večnog leta.

 

                  Znao je da vode pevaju,

da boje beže od otimača

a istine se pokoravaju krivcu.

 

Iz Santo Dominga pošao je Kolumbo u svoju smrt

predan prostranstvu novog sveta.

 

 

II

 

 

Danas je 4. januar 1952.

a ja sam Ernesto Gevara i Alberto Granado.

Hodam pašnjacima vraćajući oduzete zemlje i pesak

već prepoznaje moje korake.

U moje grlo stao je glas svih tišina.

              Raznobojnost talasa na obali

popela se do krošnji da pokvasi ptice

koje dan za danom preleću iznad nade.

 

U ovoj zemlji

preplesti prste je gledati horizont i znati

da vetar može da uznemiri more.

 

 

III

 

 

Danas je 4. januar

i znam da mogu imati svet

držeći samo tvoju ruku.

                                      

 

 

LA ENORMIDAD DEL HORIZONTE

 

A Estefanía González

 

 

I

 

Hoy es 4 de enero de 1493

y el viajero Colón devuelve el horizonte a Europa.

Con los ojos llenos de tesoros

las millas cuentan la belleza del paisaje y el marino

está dispuesto a ceder su muerte.

 

Conoció la tierra entre los mares.

Las velas de los barcos eran alas de un ave papagayo

y el sabor mestizo de su boca no regalaría el mismo beso.

Las cordilleras lo adoptarían un águila de vuelo eterno.

 

Supo que las aguas cantan,

los colores huyen de los depredadores

y las verdades se entregan al culpable.

 

De Santo Domingo partió Colón a su muerte

entregado a la enormidad del nuevo mundo.

 

 

 

 

II

 

Hoy es 4 de enero de 1952

y soy Ernesto Guevara y soy Alberto Granado.

Camino pastizales devolviendo tierras expropiadas y la arena

ya mis pasos reconoce.

En mi boca cabe la voz de todos los silencios.

El colorido de las olas en la orilla

ha trepado hasta las copas para empapar las aves

que día con día sobrevuelan la esperanza.

 

En esta tierra

entrelazar los dedos es mirar el horizonte y saber

que el viento puede agitar el mar.

 

 

III

 

Hoy es 4 de enero

y sé que puedo contener al mundo

con sólo sostener tu mano.

Autor teksta: Kristina Vujčić

Autor fotografije: Havijer Gutjeres Losano (Javier Gutiérrez Lozano)