Nastanak meksičkih narko-kartela - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Nastanak meksičkih narko-kartela

Sociedad

Nastanak meksičkih narko-kartela

 

U poslednje vreme možemo često čuti o nemirima koji vladaju Meksikom, a izazvani su kartelima. Karteli su kriminalne organizacije, koje trguju drogom i oružjem, a njihov uticaj i moć u Meksiku je veliki. Vlada Meksika ušla je u rat protiv njih, kako bi suzbila trgovinu drogom i umanjila njihovu moć.

Narko-karteli postoje nekoliko decenija unazad, ali dobijaju na moći nakon pada kolumbijskih kartela Kali i Medeljin, koje je vodio Pablo Eskobar. Glavni cilj vlade, nakon pada ova dva kartela, bio je hapšenje vođa kartela, a to je dalje vodilo porastu stope nasilja i sukoba sa policijom.

1980. i 90-ih godina, narko bos Pablo Eskobar uspostavlja jaku vezu sa kolumbijskim kartelima i počinje uvoz kanabisa, heroina i kokaina u SAD preko Meksika. Tada meksički karteli preuzimaju ulogu posrednika. Isprva su bili isplaćivani gotovinom, a zatim i robom, pa i sami postaju distributeri, a ne samo krijumčari. Neki karteli vremenom jačaju, dok drugi slabe i tako dolazi do promene pozicija moći, a samim tim i oružanih sukoba zbog prevlasti, najviše nakon hapšenja Galjarda, meksičkog vođe kartela zaduženog za distribuciju kokaina.

2000. godine počinje obračun meksičkih vlasti sa kartelima, ali federalne snage nemaju uspeha u ovom obračunu. 2006.godine predsednik Felipe Kalderon šalje 6500 pripadnika oružanih snaga Meksika u napad na kartele, a ova akcija se smatra početkom rata. 2008.godine iznose se optužbe da su mnogi pripadnici vlasti kopumpirani, i da i sami učestvuju u krijumčarenju. Ovaj potez političara Apontea smatra se bitnim korakom u borbi, jer je ovo prvi put da neko od pripadnika vlasti javno govori o korumpiranosti političara i policije. Ovaj rat vlasti i kartela odneo je mnogo žrtava, a traje i dan danas.

 

 

 

Nastanak kartela:

Svi karteli vode poreklo od Migela Anhela Feliksa Galjarda („Kum“), koji je bio pripadnik meksičke federalne policije. 1980. godine kontrolisao je celokupnu distribuciju kokaina u Meksiko, a kasnije postao i prvi vođa kartela,koji krijumčari narkotike u SAD uz saradnju sa kolumbijskim kartelima, koje je predvodio Pablo Eskobar. U to vreme Galjardo vodi sve poslove, a karteli ne postoje. Kako bi ostao u senci odlučuje da poslove podeli po regionima i tako nastaju karteli. Galjardo je uhapšen 1989.godine, a vođe kartela kreću u borbu za prevlast.

Trenutno dva najuticajnija kartela u Meksiku su Sinaloa i Zalivski kartel, koji kontrolišu transport narkotika iz Kolumbije preko Meksika, pa širom sveta. Procena zarade kartela na godišnjem nivou je između 30 i 150 milijardi dolara.

U proteklih 5 godina ubijeno je 50 000 ljudi u obračunima kartela, međusobno, ili sa policijom. Obezglavljivanja, granatiranja, kidnapovanja, javna pogubljenja i ostali vidovi nasilja služe kartelima da zaplaše javnost, a policiji, vlasti i drugim kartelima dokažu svoju nadmoć. Broj civila koji strada svakodnevno je ogroman, a nadmašuje broj žrtava rata u Siriji.

 

Autor teksta: Milica Anđić