Meksičko proleće - Svi smo broj 132 - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Meksičko proleće - Svi smo broj 132

Sociedad

Meksičko proleće - Svi smo broj 132

Nažalost, i kako svi već znamo, ko ne poznaje svoju istoriju osuđen je da je ponavlja, a Meksikanci izgleda pate od Alchajmerove bolesti.

Sreda, 2. oktobar 1968. – Hiljade studenata, učitelja, radnika, domaćica i drugih građana okupilo se na platou Trga Triju kultura (la Plaza de las Tres Culturas) u Meksiko Sitiju. Nakon meseci tenzija, protesta i represija od strane vlade, masovno su se okupili u centru prestonice tražeći od vlade autonomiju univerziteta, oslobađanje političkih zatvorenika i iznad svega, slobodu izražavanja za čitav narod. Na tako značajnom trgu koji je simbol kulturološke raznovrsnosti prehispanskog perioda, perioda španskog osvajanja i modernog doba, demonstranti su izrešetani pucnjima i pregaženi tenkovima koji su vozili preko leševa. Dokazi su uništeni, a tačan broj žrtava ostao je nepoznat. Istraga daje brojke koje idu od 300 do 800 mrtvih. Narednog dana, mediji su izvestili o manjim neredima između studenata, dok je televizija započela program rečenicom „Danas je sunčan dan”. Predsednik na vlasti: Gustavo Dijas Ordas, Institucionalna revolucionarna partija (Gustavo Díaz Ordáz, Partido Revolucionario Institucional).

Petak, 10. jun 1971. – Stotine studenata izašlo je na ulice iz protesta prema jakoj represiji koju je vlast vršila unutar univerziteta. Dve godine ranije bili su potisnuti, ali cenzura, pritisci i nestanci su se nastavili. Policija je krenula da zatvara ulice, suzbijajući tako protestante. Jedna paravojna grupa sa motkama, štapovima i bambusovim prućem pojavila se među policijom, tukući brutalno studente. Pucnji su odjeknuli, a demonstranti su padali mrtvi jedan za drugim. Broj mrtvih i dalje nije poznat, jer je slučaj u potpunosti zataškan. Predsednik na vlasti: Luis Ećevarija Alvares, Institucionalna revolucionarna partija (Luis Echeverría Álvarez, Partido Revolucionario Institucional).

Sreda, 28. jun 1995. – Sedamnaest seljaka koji su krenuli na politički miting ubijeni su iz vatrenog oružja u oblasti Aguas Blankas (Aguas Blancas) od strane grupe policajaca na motorima u državi Gerero (Guerrero). Pokušano je skrivanje video zapisa masakra. Predsednik na vlasti: Ernesto Sediljo Ponse de Leon, Institucionalna revolucionarna partija(Ernesto Zedillo Ponce de León, Partido Revolucionario Institucional).   

Ponedeljak. 22. decembar 1997. – Četrdeset pet Cocil indijanaca (indígenas tzotziles) koji su se molili u hramu u oblasti Akteal (Acteal) izrešetala je mitraljezima paravojna grupa na samo 200 metara od policijske jedinice. Nastradalo je šesnaestoro dece, dvadeset žena i devet muškaraca. Predsednik na vlasti: Ernesto Sediljo Ponse de Leon, Institucionalna revolucionarna partija.

3. 4. i 5. maj 2006. – Sukob između policije meksičke države i korisnika zemljišnih poseda u San Salvador Atenku (San Salvador Atenco) doneo je nasilje i kao posledicu 207 uhapšenih. Prijavljeno je 146 hapšenja odlukom sudije uz prekomernu upotrebu sile i nečovečno ponašanje, 26 žena je silovano od strane pripadnika policije, a među njima je bilo i inostranih novinarki, dok je dvoje mladih od 14 i 20 godina ubijeno. Guverner države Meksiko na vlasti: Enrike Penja Nieto, Institucionalna revolucionarna partija (Enrique Peña Nieto, Partido Revolucionario Institucional), i aktuelni kandidat te iste partije na predsedničkim izborima.  

Nažalost, i kako svi već znamo, ko ne poznaje svoju istoriju osuđen je da je ponavlja, a Meksikanci izgleda pate od Alchajmerove bolesti. Kandidat Institucionalne revolucionarne partije (PRI) Enrike Penja Nieto (Partido Revolucionario Institucional (PRI) Enrique Peña Nieto), vodi prema anketama sa procentom mogućih glasova koji se kreće između 35 i 39. Ipak, ovo društvo koje je, kako se čini, dugo živelo u dubokoj letargiji, probudila je hrabra mladost.

Prošlog petka, 11. maja, predsednički kandidat Enrike Penja Nieto došao je na Iberoamerički univerzitet (la Universidad Iberoamericana) gde su ga stotine studenata dočekale i ispratile uz snažne zvižduke i povike „napolje!”. Nedugo potom, mediji su imali dve verzije događaja. Prva je prikazivala studente koji su izražavali svoje nezadovoljstvo kandidatom Institucionalne revolucionarne partije, kao njegove verne pratioce. „Poseta Enrikea Penja Nieta Iberoameričkom univerzitetu bila uspešna uprkos pokušaju bojkota”, govorili su naslovi u pojedinim novinama.

Druga verzija koja je počela intenzivno da kruži televizijom prikazivala je studente kao grupu pripadnika druge političke partije koja je poslata kako bi nasilničkim ponašanjem uprljala ugled kandidata Institucionalne revolucionarne partije. Pošto je to izrečeno na nacionalnoj televiziji, studenti pomenutog univerziteta postavili su na društvene mreže poput Fejsbuka i Jutjuba fotografije i video zapise svojih indeksa, dokazavši tako da nisu pripadnici nijedne partije. Broj onih koji su postavili video čime su opovrgli tvrdnje televizije, i koje su nažalost počeli da uznemiravaju, čak i da im prete je 131.

Masovni mediji u Meksiku nastavljaju svoju negativnu kampanju protiv studenata i ostaju gluvi i slepi pred njihovim protestima. Ali, vest se brzo širila Fejsbukom, Jutjubom i Tviterom, koji su odigrali ključnu ulogu. Narednih dana, studenti iz cele zemlje, uključujući i privatne i državne univerzitete, organizovali su se i ujedinili snage kako bi na te iste mreže postavili video zapise u znak podrške studentima Iberoameričkog univerziteta koji su po prvi put iskazali svoje nezadovoljstvo. Nakon toga, studentska zajednica u čitavoj zemlji otpočela je kampanju podrške 131 studentu koji su pokazali svoje nezadovoljstvo i opovrgli navodnu povezanost sa nekom od političkih partija. Počeli su da postavljaju nove video zapise sa geslom: „Ja sam student, apolitičan sam i podržavam 131 mladih. Ja sam 132.” Stotine hiljada studenata postali su broj 132, odakle je potekao pokret koji danas nosi naziv Svi smo 132.

Optužbe i pretnje protiv studenata su se nastavile, dok je broj nezadovoljnih mladih dostizao milione, a mediji su nastavili da ignorišu i da ćute. Isto tako je bilo očigledno da su, tokom ovih meseci kampanje i dužeg perioda neke vrste „pred-kampanje”, sredstva komunikacije pokazala preteran favoritizam prema kandidatu Institucionalne revolucionarne partije. Dve televizijske kompanije koje kontrolišu 91 odsto programa u Meksiku, zatrpale su naše televizijske kanale reklamom u korist kandidata, ističući njegove pozitivne strane i sakrivajući greške – kojih je bilo mnogo i to ogromnih – i manipulišući informacijama njemu u prilog.

Studenti, siti takve nestabilne situacije, počeli su da se okupljaju ispred televizijskih kuća, a broj protestanata i protesta širom zemlje rastao je sve do 19. maja. Te subote okupilo se 50 hiljada studenata, radnika, domaćica i ostalih građana kojima je bilo dosta cenzure i nametanja jednog kandidata. Tog istog dana izašlo je oko 4 miliona demonstranata u 20 različitih gradova širom zemlje. Sve kao u stara vremena.

Tužna i zabrinjavajuća, takođe kao u stara vremena, represija putem nasilja bila je zastupljena u nekim gradovima u Meksiku, gde su demonstrante suzbijale grupe nejasnog porekla, ili grupe pristalica kandidata Institucionalne revolucionarne partije. Te grupe brutalno su tukle mlade studente tokom dve nedelje protesta.

 

Idući istim tragom i svedočeći zasićenju i nezadovoljstvu ponižavajućom stvarnošću,  u sredu, 23. maja, između 5 i 10 hiljada ljudi izašlo je u velikim gradovima širom zemlje, Meksiko Sitiju, Montereju, Guadalahari i Puebli. Hiljade građana prešlo je kilometre i podiglo svoj glas protiv nepravde tokom više od dva sata provedena na glavnim ulicama gradova, kao i ispred televizijskih kuća.

Našim roditeljima trebalo je 70 godina da budu u mogućnosti da naprave izmenu vlade i da zbace sa vlasti PRI, koji je, kako su decenije prolazile, izgledao kao da će večno biti na vlasti. Na veliku žalost, Meksikancima je trebalo 12 godina da zaborave svoju prošlost. Ipak, i uz nadu koju gaje milioni u ovoj zemlji, mladosti i društvu je trebalo 4 decenije da ih probude iz duboke letargije u kojoj su živeli nezainteresovani i potčinjeni odlukom vladajuće manjine.

Buđenje društva koje su vlada i faktičke moći poput medijskih ukrotili, stimulisalo je 131 hrabrih studenata koji su podigli svoj glas nakon decenija potčinjavanja, a tome su doprineli milioni građana koji su postali izraz nepartijske, svesne, miroljubive i časne ličnosti, ličnosti broj 132.

Cenzura, manipulacija, prikrivanje informacija, pretnje, represija i udari nastavili su da se šire paralelno sa pokretom Svi smo 132. U našoj zemlji, potraga mladih za pravdom postala je dno zlatnog rudnika za nekolicinu, čime smo se pretvorili u opasnost po njihove ekonomske interese i moć. To nas ujedno pretvara u prepreke koje treba da se uklone sa puta, kako bi ta manjina stigla do svojih ciljeva: baš zbog toga, uprkos cenzuri, nasilju i strahu od ponovnog proživljavanja tragičnih događaja iz prošlosti, hrabra meksička mladež je odlučila da nastavi ovu miroljubivu borbu za slobodu govora, čime je postala student broj 132.

Internacionalna štampa je ovaj događaj nazvala Meksičko proleće, aludirajući na događaje tokom Arapskog proleća2011. godine. Ipak, sredstva informisanja su po svaku cenu izbegavala da tu vest šire po međunarodnim medijima i svetu. Naše jedino oružje su glas i istina koje ceo svet treba da čuje. U ovom trenutku potreban si meksičkoj omladini. Potrebno nam je da postaneš naš glas u svojoj zemlji kako bi ceo svet saznao za našu žalosnu situaciju. Potrebne su nam društvene mreže na kojima mi dajemo prave vesti. Ali više si nam potreban ti, tvoj glas i tvoja reč kako bi tvoj narod, tvoja zemlja i naš svet to saznali.

132, potreban si nam.

 

Autor teksta: Havijer Gutjeres Losano (Javier Gutiérrez Lozano), prevod: Jelena Jovanović