Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Meksička hrana - sočno i šareno

Enfoque

Meksička hrana - sočno i šareno

Veći deo današnje meksičke kuhinje se zasniva na tradiciji Asteka i Maja, i kulinarskim trendovima, koje su doneli španski kolonisti. Španski konkvistadori su otkrili da se ishrana tamošnjeg naroda sastoji uglavnom od jela napravljenih od kukuruza, pasulja i tikve, začinjenih ljutim papričicama i biljem. Zatekli su, za njih do tada nepoznate sastojke, poput čokolada, vanile, avokada, papaje, ananasa, kikirikija... Ovom jelovniku dodali su svoje uobičajene namirnice, donete iz Španije, i tako su ga proširili pirinčem, lukom, teletinom, piletnom, svinjetinom i vinom, sirem i začinskim biljem. Glavni sastojci koje su Španci uveli u meksičku kuhinju su meso i sir. Takođe, uvode u meksičku kulturu novi način spremanja hrane – prženje!

Daljem oblikovanju meksičke kuhinje je doprineo i karipski uticaj, a neke promene su unete i tokom francuske okupacije Meksika.

Meksička kuhinja je bitan deo meksičke kulture, društvene stukture i tradicije Meksika, što se najviše može primetiti tokom praznika. Iz ovih razloga je meksička kuhinja 2010. godine postala je deo UNESCO-ve liste kulturnog nasleđa čovečanstva.

2

Osnovni elementi kuhinje:

Meksička kuhinja je veoma složena, a čine je sastojci koji izvorno potiču iz ove zemlje, kao i oni koje donose španski konkvistadori. Domaća hrana Meksika su kukuruz, avokado, čili paprika paradajz, kakao i vanila. Uticaj evropske kuhinje u meksičku donosi svinjsko meso, piletinu, sir, začine i voće.

Ipak, glavni sastojak meksičke kuhinje je kukuruz. Kukuruz se jede u svim delovima zemlje. Meksikanci ga konzumiraju na razne načine: svež, sušeni, pomešan sa limetom, od čega se dobija smesa koja se zove “masa”. Od nje se prave tamale, supe itd. Ipak, kukuruz se u Meksiku najčešće jede iz tortilje koja se jede uz skoro svako jelo.

Meksička hrana se razlikuje po regionima, pre svega zbog klimatsko-geografskih razlika između regiona I kulturnih i etničkih razlika između njihovih starosedelaca, ali i zbog različitog stepena prihvaćenosti španske kuhinje u pojedinim krajevima. Severni deo karakteristišu jela i proizvodi od mesa; za jugoistok jela od piletine i povrća sa mnogo začina; okolina Verakruza je najsklonija morskoj hrani...

 

NationalGeographic_2912
 

 

Nije baš uobičajena, ali je relativno dobro poznata tzv. “comida prehispanic'' ili “predšpanska hrana”. To su egzotična jela nasleđena od plemena Maja i Asteka, koja su savršen izbor, ako baš hoćete da saznate kog ukusa su jelen, iguana, zvečarka ili neki insekti.

 

4
 

Tortilja:

Ono što je za nas hleb za Meksikance je tortilja. U početku tortilja je bila osnovna hrana siromašnih stanovnika, a danas je simbol meksičke kuhinje. Ovo pecivo je neutralnog ukusa, zbog svog skromnog sastava. Pravljena je isključivo od kukuruznog brašna, sve do dolaska Španaca, koji su počeli prvo sa mešavinom kukuruznog i pšeničnog, da bi na kraju kukuruzno potpuno izbacili. Služi se uz većinu meksičkih jela ili, preciznije, većina meksičkih jela služi se na tortilji. Kako izgledom podseća na tanjir, uglavnom se tako i koristi, pa često predstavlja podlogu za ostatak obroka. Mora se priznati da je ideja odlična - na kraju obroka pojedete tanjir.

Čili paprika se takođe često koristi. Meksička hrana važi za vrlo začinjenu, ali ipak je bolje opisati je kao hranu jakog ukusa. Čili paprika koristi se kao salata ili začin, a ukoliko nije deo jela dodaje se ljuti sos ili salsa. Čili paprika jede se i sa voćem i slatkišima. Meksikanci veruju da bi njihov identitet bio izgubljen bez čilija. Mnoga jela u Meksiku su definisana sosevima i čilijem, koji taj sos sadrži, pre nego mesom ili povrćem. Tako su , recimo, tamale, definisane sosem koji je opet određen čilijem koji je njegov sastojak.

Meksikanci uglavnom u svojim domovima jedu domaću hranu. Tradicionalno, žena je zadužena za spremanje hrane, a verovanje je da je devojka spremna za udaju kada nauči da kuva, što je stereotip koji se pominje i u našoj kulturi. Talenat za kuvanje, koji se uglavnom stiče iskustvom, zove se ''sazón'' (eng.seasoning). Glavno jelo u Meksiku je “comida” što znači jelo. Odnosi se na večeru, započinje supom, a prate je meso sa pastom, pirinčem ili povrćem. Glavno jelo je meso posluženo sa sosem, salsom, tortiljom i voćnim sokom. Meksikanci uveče jedu ostatke ručka, takose i enčilade.

Meksička kuhinja često se vezuje za proslave, festival i praznike, a to je jedan od razloga zašto je na UNESCO-voj listi nasleđa čovečanstva. Mnoga jela Meksika su složena zbog svoje povezanosti sa kulturom zemlje. Spremanje hrane, posebno za praznike, smatra se očuvanjem nacionalnog identiteta. Za meksički praznik Dan Mrtvih spremaju se tamale i postavljaju na oltar, veruje se da duše mrtvih jedu posluženu hranu, a sličan običaj prisutan je i u nekim delovima naše zemlje. Kuvanje je običaj koji zbližava porodicu, prijatelje i čitavu zajednicu. Hrana koja se sprema u Meksiku razlikuje se od one koja se služi u restoranima širom sveta.

 

5

 

Brza hrana:

Hrana koja se kupuje na kioscima je veoma raznovrsna. Takosi, tamale, alambre su neka od jela koja se mogu kupiti na ulicama, a smatra se da se ne mogu spremati u domovima. Brza hrana u Meksiku smatra se zadovoljenjem gladi bez socijalne i emocionalne konotacije, koju ima jedenje u domu. Najpoznatije jelo meksičke brze hrane je “taco”, koji vodi poreklo iz hispanskog običaja stavljanja razne hrane u tortilju. Ne jede se kao glavno jelo, a sastojci koji se stavljaju u tortilju su povrće, sir, pirinač, meso, salsa, čili… Takođe popularno jelo je “torta”. Američka brza hrana uticala je i na meksičku, kao i na mnoge druge, pa sada možemo jesti hot dog spremljen na meksički način.

Popularno meksičko piće je margarita, koja se pravi od tekile, soka od limuna i pomorandže. Atole je piće koje se pravi od kukuruza, a zatim se začinjava voćem, vodom i šećerom. Ipak, najpopilarnije meksičko piće je tekila.

 

Meksička hrana u svetu:

 

Kuhinja Meksika popularna je širom sveta. U Sjedinjenim Američkim Državama jedu se naćosi, buritosi, fahite, čile. Sa porastom meksičke populacije u SAD javlja se i autentična meksička hrana, a razlog je taj što Meksikanci koriste hranu da iskažu žal za domovinom i izraze svoj etnički identitet. Samim tim javlja se i veća potražnja za autentičnom meksičkom hranom u SAD.

U Srbiji meksička hrana postaje popularna poslednjih godina, pa tako u restoranima i na kioscima brze hrane možemo naći buritose, naćose, tortilje, kesadilje, čimičange...

 

Autor teksta: Milica Anđić