Master klas španskog filmskog majstora - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Master klas španskog filmskog majstora

Cine

Master klas španskog filmskog majstora

Gost Revije španskog filma i Instituta Servantes bio je jedan od najvećih savremenih španskih reditelja, Monćo Armendaris (Montxo Armendáriz), autor filma Ne plaši se (No tengas miedo) kojim je otvoren ovogodišnji festival.

Dan pred najveću smotru filmova sa španskog govornog područja, koja se pet godina zaredom održava u Kulturnom centru Beograda, u svečanoj sali Instituta Servantes održana je tribina o savremenoj španskoj kinematografiji i stvaralaštvu Monća Armendarisa, prvog španskog reditelja koji je posetio Beograd u okviru ovog festivala. Gost večeri bila je i Puj Orija (Puy Oria), producentkinja nekih Armendarisovih filmova, a program je vodio naš istaknuti filmski kritičar, Nebojša Popović, koji je i odabrao filmove za ovaj festival.

Na samom početku prikazani su odlomci iz Armendarisovih igranih filmova koji većinom prikazuju mlade ljude različitih staleža i životnih mogućnosti. Reditelj je posetiocima objasnio da bira mlade upravo zato što oni predstavljaju sintezu i odraz svega što se dešava u jednom društvu i da uvek stvara istovremeno lične i društvene priče u kojima se likovi suočavaju sa životnim problemima. Svetska filmska kritika istakla je i ulogu muzike i plesa u njegovim filmovima što reditelj pripisuje svom baskijskom poreklu i uticaju baskijske tradicije sa kojom je odrastao. Međutim, Popović je istakao i ulogu tišine, jer ona sama po sebi govori mnogo o psihičkim stanjima protagonista, što je u skadu sa stavom reditelja da njegovi likovi treba da se definišu svojim postupcima, a ne rečima. Puj Orija je govorila o saradnji sa Armendarisom, koji se, prema njenim rečima, razlikuje od ostalih reditelja sa kojima je sarađivala po upornosti, istrajnosti i perfekcionizmu jer se dešavalo da se na snimanjima neka scena besomučno ponavlja da bi je on na kraju izbacio ili skratio. Ipak, kao i većina reditelja, Armendaris priznaje da ne voli da gleda svoje filmove i da je samokritičan samo dok traje snimanje i montaža, ali nakon toga se ne vraća svojim filmovima, nego ih prepušta publici.

U nastavku razgovora čuli smo da se za poslednji film Ne plaši se, u kojem se bavi temom seksualnog zlostavljanja u porodici, reditelj pripremao tako što je godinu i po dana proveo sa žrtvama nasilja. Od Puj Orije saznali smo da nije bilo lako obezbediti finansijska sredstva za ovaj projekat budući da tema nije popularna, ali da je za produkciju bilo presudno poverenje glumaca, Armendarisova međunarodna popularnost i brojna priznanja, kao i to što film ima pedagošku vrednost pa su brojne institucije bile zainteresovane da ga otkupe. Rezultat njihovog zajedničkog rada je film koji ima i dokumentarnu vrednost i snagu da pokrene žrtve da se suoče sa svojim traumama. Upravo je to jedna od Armendarisovih poruka kojom je zatvorena tribina – da se naša sudbina sastoji u tome da menjamo okolnosti koje se nam date rođenjem i u kojima živimo.

Nebojša Popović je nakon tribine za Refleho govorio detaljnije o festivalu i o njegovoj petogodišnjoj tradiciji.

- Ovaj festival je značajan pre svega zato što nam prikazuje neke vredne i važne filmove koji nikada neće stići na naše male i velike ekrane, jer ih niko nije kupio ni za televiziju, ni za DVD, ni za bioskope. Španska kinematografija je veoma velika, raznovrsna i kvalitetna i misija Instituta Servantes, Kulturnog centra Beograda i Španske ambasade je da promoviše ono najbolje iz španske filmske kulture.

Prema njegovim rečima, španski film ne možemo poistovećivati sa Almodovarom, a Monćo Armendaris je živi dokaz da postoje i drugi važni reditelji. Međutim, ono što karakteriše špansku kinematografiju, kao i selekciju filmova na festivalu je susret generacija.

- U poslednjih pet godina pokušali smo da prikažemo ono što je novo, ali i neke od izuzetnih debitantskih filmova, a onda smo pokazali i šta rade stari majstori jer su oni takođe u dobroj formi, što znači da Španija ima dobar filmski podmladak, ali i da iskusni reditelji i dalje održavaju isti nivo.

Popović ističe i da je ono što objedinjuje filmove koji su prikazani na ovogodišnjem festivalu odnos prema strasti i sudbini:

- Iz svih filmova možemo da vidimo kako se treba odnositi prema životu, da ne treba okretati glavu od onoga što nam se događa. Film je sredstvo, na neki način, da se pogledamo oči u oči sa problemima u životu. Imali smo seriju Seranovi (Los Serrano) koja je izuzetna upravo po tome što je kroz nju obrađeno hiljade važnih porodičnih situacija. U filmovima koje gledamo ovde videćemo da maltretiranje u porodici, ni verski sukobi ni mnogi drugi problemi, nisu stvari od kojih treba okretati glavu već se sa njima treba suočiti jer se tako lakše rešavaju.

Na molbu da sa nama podeli prve utiske o festivalu, ovogodišnji gost festivala je rekao:

- Mislim da ovaj tip festivala i aktivnosti koje ga prate najpre pomažu da se upoznaju filmovi koji nisu komercijalni, da se razgovara o njima i da se razmene mišljenja. Pretpostavljam da ovde skoro svi znaju ko je Almodovar ili čak Amenabar ili Saura, ali ima mnogo drugih reditelja čiji filmovi nisu poznati. Isto kao što do Španije stižu samo Kusturičini i Paskaljevićevi filmovi, ili svojevremeno oni koje je radio Dušan Makavejev, ali sigurno ima i mnogih drugih čiji filmovi ne dospevaju na naša bioskopska platna.

Armendaris je pohvalio selekciju filmova Nebojše Popovića jer je obuhvatila ono što je reprezentativno za španski film i pokazala veliku raznovrsnost koja postoji u španskoj kinematografiji – od vesterna kao što je Blektorn (Blacktorn), drama ili visokobudžetnih filmova koji su rađeni po uzoru na holivudske, kao što je Agora

Autor teksta: Jelena Bašević