Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Lunfardo - jezik tanga i portenjskog podzemlja

Tesoro

Lunfardo - jezik tanga i portenjskog podzemlja

O važnosti ovog žargona za stanovnike Buenos Ajresa najbolje govori činjenica da postoji Portenjska akademija za lunfardo (Academia Porteña del Lunfardo) koja je osnovana davne 1962. godine.

Prvobitno jezik podzemlja u Buenos Ajresu, lunfardo danas predstavlja svakodnevni govor svih slojeva društva argentinske prestonice. Ovaj portenjski žargon najčešće ćemo pronaći u tekstovima tango pesama, uz pomoć kojih se i proširio po celoj Argentini, ali i van njenih granica. Prema nekim procenama, lunfardo broji oko 6000 reči, a o važnosti ovog žargona za stanovnike Buenos Ajresa najbolje govori činjenica da postoji Portenjska akademija za lunfardo (Academia Porteña del Lunfardo) koja je osnovana davne 1962. godine.

Naziv ovog jezika ulice potiče od istoimene reči, lunfardo, koja znači „lopov“. Pojedini izrazi vode poreklo od italijanskih, francuskih, engleskih, pa čak i romskih reči, dok su drugi nastali premetanjem slogova, takozvanim šatrovačkim govorom (na španskom verse ili vesre, od revés) – choma umesto macho, diome umesto medio, gotán za tango. Međutim, najveći broj reči je nepoznatog porekla i verovatno predstavljaju maštovite kreacije portenjskog podzemlja.

Lunfardo, kao i svaki jezik podzemlja, obiluje izrazima vezanim za kriminal. Najviše je termina koji se upotrebljavaju za lopova – pored već pomenutog izraza lunfardo, tu su još i chorro, chorizo, burrero, ladriyo – ali i za druga, slična „zanimanja“: biabista – pljačkaš, escrushante – provalnik, lancero, punguista – džeparoš. Pljačkati se u žargonu kaže trabajar ili shacar, a, naravno, i za oružje postoje posebni izrazi: bufoso – revolver, bufosa, bufosina – pištolj, fariñera, fiyingo – bodež, naife – nož, prema engleskoj reči knife. Novac, kao najčešći motiv za pljačku, srazmerno tome, ima odgovarajući broj žargonskih reči – mosca, manga, vento, paco, menega, shosha, guita, guitarra. A u slučaju da lunfardo ne uspe u svojoj nameri, sledi mu cana, canasta, gayola ili cufa (zatvor), gde će ga „strpati” yuta ili chafe (policija, policajac).

Kako se žargon širi van prvobitnog specifičnog polja, tako sve češće zamenjuje reči koje se najviše upotrebljavaju. Nazivi za muškarca, odnosno, ženu, karakterističan su primer, s tim što izrazi vezani za muškarca – garabo, coso, choma, cusifay – nemaju pogrdno značenje kao što to, uglavnom, imaju oni koji označavaju ženu – mina, paica, china, papirusa, taquera, catriela. Ni delovi ljudskog tela nisu mogli da izbegnu žargonske oblike. Najviše sinonima ima reč glava – azotea, coco, cucuza, sabiola, pensadora, pensarosa, a zanimljivo je da izrazi za ostale delove tela nastaju analogijom sa odgovarajućim životinjskim delovima, ili, pak, nesvakidašnjim metaforama: trucha – lice, ventana – oko, gamba, pata – noga, busarda – stomak, usta. Sličnim mehanizmima nastale su i druge reči svakodnevnog govora: espada, shúa – ključ, verde – mate, hilo – telefon, rúa – ulica, manyar, morfar – jesti, itd.

Možda i najzanimljivije reči u lunfardu koriste se za različite nacionalnosti koje mogu da se sretnu u Buenos Ajresu, a takve reči su najčešće vrlo stereotipski „skrojene”. Niski i bučni Italijan je grébano, gruyo ili tarugo, Englez je yoni, prema argentinskom izgovoru engleskog imena Džoni. Ruso se upotrebljava za Jevreja, turco za Arapina, a za Galisijce, ali i za Špance, kažu gaita, aludirajući na tradicionalni galisijski instrument, gajde.

 

Autor teksta: Marija Gudurić