Latinska Amerika iznedrila 266. poglavara Rimokatoličke crkve - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Latinska Amerika iznedrila 266. poglavara Rimokatoličke crkve

Sociedad

Latinska Amerika iznedrila 266. poglavara Rimokatoličke crkve

Doskorašnji kardinal i nadbiskup Buenos Ajresa ujedno je i prvi papa u istoriji Katoličke crkve koji uzima ime Franjo. „Izbor novog pape odražava snagu i vitalnost jednog regiona koji sve više oblikuje naš svet”, kaže Obama.

Izbor Horhea Marija Bergolja (Jorge Mario Bergoglio) za novog pontifeksa maksimusa umnogome je iznenadio svet, pokrenuvši raznovrsne reakcije i brojne polemike. Mnogi u njemu vide čoveka koji će Katoličkoj crkvi doneti preko potrebne novine i prilagoditi je potrebama savremenog društva. Poznat po svojoj borbi protiv socijalne nejednakosti, početkom novog milenijuma odigrao je značajnu ulogu u društveno-političkom životu Argentine, zamerivši se pri tom režimu tadašnjeg predsednika Nestora Kiršnera (Néstor Carlos Kirchner, 2003-2007). Drugi, pak, u prvi plan ističu nerazjašnjenje okolnosti povodom njegove saradnje sa vojnom huntom u Argentini krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada je kidnapovano i ubijeno na hiljade ljudi, zbog čega je i svedočio na suđenju za ratne zločine u svojoj zemlji.

Novi duhovni vođa milijardu i dvesta miliona katolika čuven je po svojoj skromnosti – vozi se javnim prevozom i sam plaća svoje račune. Stoga ne čudi da je po proglašenju uzeo ime sveca iz 12. veka, Franje Asiškog (Francesco d’Assisi), koji za katolike predstavlja simbol asketskog života i milosrđa. Otvoren je za saradnju sa drugim verama, voli operu, Borhesa i Dostojevskog i iza sebe ima jednu neostvarenu mladalačku ljubav. Za novog papu kažu da je umereni konzervativac – ortodoksni jezuita u dogmatskim pitanjima, premda donekle fleksibilan po pitanju seksualne etike. Iako veran katoličkoj doktrini, ne protivi se kontracepciji, brine za razvedene i samohrane majke, kritikuje sveštenike koji ne žele da krste vanbračnu decu i pomaže ljudima obolelim od side. Ne insistira na upotrebi latinskog jezika i ne smeta mu prisustvo narodnih ni modernih elemenata u bogosluženju.

Ipak, oštro se usprotivio legalizaciji istopolnih brakova u Argentini 2010. godine, koju je podržala argentinska predsednica Kristina Fernandes de Kiršner (Cristina Fernández de Kirchner), što je doprinelo zahlađenju ionako tesnih odnosa bivšeg nadbiskupa sa Kiršnerovima. Ovaj postupak vlasti nazvao je „đavoljim pokretom” (movida del diablo), ističući da je usvajanje dece od strane homoseksualaca oblik diskriminacije protiv dece, dok je Fernandesova njegovu kampanju uporedila sa Inkvizicijom. Predsednica Argentine ublažila je ovaj konflikt kada se izjasnila protiv nasilnog prekida trudnoće i zamrzla zakon o dekriminalizaciji abortusa. Ipak, medijima nije promaklo da je po izboru svog zemljaka za vrhovnog poglavara rimokatolične crkve uputila oficijalnu, protokolarnu čestitku sa zakašnjenjem, za razliku od drugih vodećih svetskih lidera. Sada se od novog pape, pored svih skandala koji su u poslednje vreme potresli Katoličku crkvu, uključujući i čuveni slučaj Vatileaks, očekuje da posreduje u sporu Argentine i Velike Britanije po pitanju prevlasti nad Foklandskim ostrvima.

 

Autor teksta: Ivana Petronijević

Autor fotografije: na slici: Papa Franjo sa argentinskom predsednicom Kristinom Fernande