Korak po korak kroz Sevilju - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Korak po korak kroz Sevilju

Collage

Korak po korak kroz Sevilju

Najtopliji grad Španije, prestonica Andaluzije, rodno mesto Don Žuana, Kolumbova grobnica, sedište koride i flamenka, Sevilja je sklop nespojivih razlika gde svaka građevina priča svoju priču, a svaka ulica krije svoju tajnu

Tipično za Španiju, posebno njen južni deo, pa tako i u Sevilji svaki dan počinje doručkom u bašti nekog od tradicionalnih barova. Pritom se izbor uglavnom svodi na ćurose ili tostirani hleb sa određenim premazom, uz kafu ili ceđenu narandžu.

Iz Triane, jednog od najpoznatijih kvartova smeštenog uz reku Gvadalkivir, pešačkom zonom se izbija na most Isabele II, među Seviljancima poznat i kao most Triane. Dok se na raskrsnici smenjuju automobili, motori i kočije, na trotoaru malo ko od prolaznika, pešaka i biciklista, čeka zeleno svetlo na semaforu. Većina bicikala je ista i i vlasništvo je grada; sive su boje sa nazivom Sevilje ispisanim crvenim slovima. Narod ih obično koristi kako bi izbegao gužve u saobraćaju. Čim im semafor da prednost, užurbani biciklisti svojim zvoncima upozoravaju pešake da se sklone sa biciklističke staze jasno obojene zelenom bojom. Ti neoprezni pešaci su uglavnom strani turisti, jer Španci u potpunosti poštuju prostor biciklista.

Pomenuti most, kao jedan od prepoznatljivih simbola grada i nezaobilazni motiv na razglednicam, izgrađen je od gvožđa u XIX veku i kao najstariji očuvani most ovog tipa u zemlji, proglašen je istorijskim nasleđem Španije. Pogled koji se sa njega pruža na Zlatni toranj (Torre del Oro), na arenu za bikove Maestransu (Maestranza), na katedralu i njen čuveni zvonik Hiraldu (La Giralda), iznova hipnotiše prolaznike.

Ova karakteristična obeležja grada nedvosmisleno podrazumevaju i mnoštvo stranih turista koji poput uniformisane armije prepoznatljive po kačketima, fotoaparatima oko vrata, rančevima ispred sebe, sandalama i čarapama, verno prate smernice sa karte koju su pokupili u nekom od turističkih centara. Tako je šetalište duž reke, koje je s punim pravom nazvano Avenija palmi (Avenida de las palmeras), u svako doba dana prepuno neumornih turista, sportista, studenata i lokalaca.

Nedaleko od tornja koji je svojevremeno branio zidine grada i gde se dopremala sva roba iz Amerike, smešten je Španski trg (Plaza de España). Kao jedna od nezaobilaznih atrakcija grada, trg sa velikom fontanom, mostićima preko kanala kojima turisti prolaze u čamcima i velelepnom palatom od opeke prošaranom keramikom u mavarskom stilu, nedvosmisleno odaje bajkoviti utisak. Čovek bi mogao godinama da posmatra, a da ne uoči sve pojedinosti kojima odiše ovo mesto.

Dalje ka centru grada, u Aveniji konstitucije (Avenida de la Constitucion), smeštena je i zgrada rektorata koja je do sredine XX veka bila kraljevska fabrika duvana (Real Fábrica de Tabaco). Idući dalje, stiže se do pešačke zone uz katedralu, gde pored lokalaca, turista i uličnih prodavaca prolaze i kočije i tramvaji.

Miris hrane i prepune bašte obližnjih barova nedvosmisleno ukazuju da je mala kazaljka otkucala dva sata. Vreme ručka je svojevrsni društveni čin u Sevilji. Gotovo svakodnevno i za sve generacije. A to je otprilike i ,,poslednji voz” da naručite svoju kafu, obzirom da se u popodnevnim satima retko gde služi. Nakon ručka se ritam grada vidno usporava; mnoge radnje se zatvaraju, manje je vozila po ulicama, što je istovremeno i najbolje vreme za kupovinu ili posetu muzejima kako bi se izbegle gužve i redovi.

Sam centar grada je prožet uskim ulicama, od kojih su neke toliko skučene da pešaci na trotoaru moraju da propuste ove koji im dolaze u susret kako bi se mimoišli. Otud je i parkiranje u ovom delu grada ne samo nemoguće, već je i zakonom zabranjeno.

Dok vernu sliku Andaluzije odaje pregršt trgova sa palmama, drvoredima narandži ili limuna, jedan od njih prkosi dosadašnjoj predstavi tradicionalne Sevilje, s obzirom na to da je pre gotovo tri godine na njemu izgrađena moderna struktura Metropol Parasol, koja je zbog neobičnog oblika pečurki i trga na kome je smeštena postala poznata pod nazivom Setas de la Encarnación. Sastavljena iz nekoliko nivoa, ova građevina postala je turistička atrakcija, posebno zbog vidikovca u vidu pijavice koji se nalazi na samom vrhu na 22 metra visine. Modernu stranu Sevilje dopunjava i popularni toranj Pelji, zamišljen kao oblakoder namenjen poslovnim prostorima. Iako je njegova gradnja trebalo da bude završena početkom 2013. godine, radovi su jedno vreme bili obustavljeni, pošto je visina tornja izazvala velike polemike među Seviljancima. Naime, ideja da će toranj predstavljati najvišu tačku Sevilje za mnoge je značila samo jedno: Hiralda, viševekovni simbol grada i nezvanični ,,vrh Sevilje”, pada u senku.

Večernji sati u Sevilji obeleženi su tipičnim odlaskom u barove gde se služe tape, pivo i masline. Žagor, prljave salvete po podu, narod koji stoji ispred bara da bi zapalio cigaretu ili prosto sačekao da se unutra oslobodi mesto, čine tipičnu sliku Sevilje noću.

I tako bi se moglo u nedogled. Svaki korak kroz Sevilju vodi ka novoj priči, građevini ili običaju, novoj ulici, sokaku ili simbolu, svaki korak kroz grad koji najjasnije oslikava prepoznatljivi španski duh i kulturu.

 

Zvanični simbol Sevilje predstavljen je znakom NO8DO i nalazi se na zastavi grada, kao i na većini javnih površina. Postoji nekoliko legendi koje objašnjavanju simboliku ovog motoa, a najpoznatija se vezuje za XIII vek i sukob između kralja Alfonsa X i njegovog sina Sanća. Sanćo se okrenuo protiv oca i osvojio gotovo sve teritorije kraljevstva, ali nije želeo da napada Sevilju, grad u koji se povukao njegov tada već stari i bolestan otac. Kralj je u Sevilji proveo poslednje dane života, a kao znak zahvalnosti gradu i lokalnom stanovništvu koje mu nije okrenulo leđa niti ga napustilo, osmislio je pomenuti znak. Naime, klupko (šp. madeja) koje stoji između slogova no i do čini frazu na španskom no-madeja-do, odnosno "no me ha dejado", što bi značilo ,,nije me napustila”.

Autor teksta: Milica Lilić