Junak po meri - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Junak po meri

Literatura

Junak po meri

Ceo život borio se protiv nedaća strogo vodeći računa da ne ukalja obraz. Put do bogatstva, slave i popularnosti bio mu je trnovit, ali ga je uspešno prešao. Mnogi ljudi su pokušali da mu onemoguće uspeh, ali on ističe da ga je najviše pogodilo to što su mu zetovi fizički zlostavljali ćerke. Izveo ih je pred sud i dobio značajnu odštetu, ali ništa ne može da mu nadoknaditi naneti bol. Na sreću, ćerke su mu se dobro preudale, tako da pozne godine provodi u sreći i blagostanju. Njegovo ime je Sid (Cid).

  Ovako ja zamišljam da bi glasila najava u nekoj tok-šou emisiji kada bi gost bio Sid, junak najvećeg kastiljanskog epa, Speva o Sidu (Cantar de Mío Cid). To je naravno nemoguće, budući da je on preminuo davne 1099. godine u Valensiji. Međutim, bezvremeni karakter ovog dela dopušta ponovno tumačenje Sidovog lika i legende koja se vremenom stvorila o njemu. Kao što sam se ja u uvodnom pasusu poigrala sa likom ovog španskog junaka, tako su ga i mnogi umetnici koristili kao građu za svoja dela. Zbog toga vredi ispočetka ispričati priču o ratniku poznatom svakom španskom đaku.

Rodrigo Dijas (Rodrigo Díaz), zvani Sid, živeo je u vreme rekonkiste (reconquista), tj. borbe protiv Mavara za povratak južnih teritorija Iberijskog poluostrva. Feudalizam je bio u punom zamahu, a on plemić niskog ranga koji se zamerio kralju Alfonsu. Naime, on je imao zaduženje da sakupi porez, međutim, „zli jezici“ su ga optužili da je utajio jedan deo. Kralj Kastilje mu je stoga naredio da napusti njegove teritorije. Tako počinje dugi osvajački pohod čiji će ishod biti titula princa bogatog i značajnog grada Valensije, kao i kraljevski oprost.

Sidov put izlaska iz Kastilje počinje iz Vivara, njegovog rodnog mesta. On i njegova družina prvo prolaze kroz obližnji Brugos, čijim je stanovnicima kralj zabranio da pruže Rodrigu prenoćište ili bilo kakvu pomoć. Stoga osmišljaju lukavstvo – pune kovčege peskom i kamenjem i koriste ih kao zalog da bi dobili pozajmicu. Dobijenim novcem oprema se vojska i Sid ga koristi da plati starešini manastira da se stara o njegovoj supruzi i dvema ćerkama dok se ponovo ne ujedine. 

Po izlasku iz Kastilje, Sid i njegovi ratnici pobeđuju u bitkama i osvajaju teritorije. Neke su muslimanske, ali među njima ima i hrišćanskih, pa se tako prva od tri velike bitke vodi protiv grofa Barselone. Sa druge strane, Mavarin Abengalbon je verni Sidov saveznik, što nam pruža ideju o složenosti situacije na Iberijskom poluostrvu u XI veku. Deo kastiljanskog plemstva se oseća ugroženim Sidovim uspesima i zato pokušavaju da odbrane svoj položaj. Vrhunac takvog nastojanja je uvreda koju su kneževići od Kariona (infantes de Carrión) naneli Sidovim ćerkama.

Kneževići, pripadnici visokog plemstva, zatražili su kralju ruku Sidovih ćerki nakon što je on osvojio Valensiju. On im ih je dao i svadbe su održane. Međutim, plemići su odlučili da uzmu sav miraz i da svoje nove supruge ostave bespomoćne u šumi na putu ka njihovim novim domovima. Nekoliko je razloga za to: prvi je osveta za ukaljanu čast jer se nisu dobro pokazali na bojnom polju u poređenju sa iskusnim Sidovim ratnicima, a drugi je pokazivanje nadmoći pripadnika visokog nad pripadnikom niskog plemstva.

Devojke su, na sreću, spašene i odvedene u Valensiju kod oca. On apeluje na kralja, koji saziva sve svoje vazale u Toledo. Tamo je odlučeno da će se odviti viteški duel između kneževića i dvojice najvernijih Sidovih junaka. Kneževići su očekivano izgubili duel i bili primorani da vrate miraz. Srećni kraj se postiže novim brakovima između Sidovih ćerki i još uglednijih plemića.

Zanimljivo je to što čitavo delo obiluje realizmom, gotovo da nema magije i fantastičnih elemenata u njemu, za razliku od spevova o našem Marku Kraljeviću. Ta verodostojnost se tumači kao posledica kratkog vremenskog perioda koji je protekao od Sidovog života do nastanka Speva. Međutim, ipak postoje nagoveštaji takvih motiva kao u kratkoj epizodi kada se Sidu u snu javlja arhanđel Gavrilo ili kada on pogledom uplaši lava koji je prethodno pobegao iz kaveza.

Legenda o Sidu dugo je živela u španskom narodu kroz narodnu poeziju (u epovima i romansama) i autorska dela. Njena aktuelnost danas se ogleda u turističkim rutama koje prate Sidove staze, i, naravno, u novim umetničkim delima. Govornici srpskog jezika mogu Spev o Sidu da pročitaju u prevodu Vlada Draškovića, koji ga je prepevao 1975. godine.

 

Autor teksta: Vanja Kudra

Autor fotografije: Google images