Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Istina o Kubi

Mi rincón

Istina o Kubi

I pored toga što je jedna od omiljenih turističkih destinacija koja mami peščanim plažama, jakim cigarama i zanosnim ritmovima, Kuba je nezasluženo među prvima na listi zemalja koje prati senka predrasuda.

Kuba je otkrivena 17. oktobra 1492, godine, nakon čega biva okupirana i izrabljivana  od srane Španaca. U XIX veku počinju borbe za nezavisnost protiv španskih kolonijalnih vlasti. Ipak, tek intervencija Sjedinjenih Američkih Država u špansko-američkom ratu konačno proteruje Špance sa Kube. I tada, kada bi mnogi pomislili da je tu kraj patnjama na Kubi, SAD okupira ostrvo i tu počinje njena dominacija i kontrola, koja i dan danas traje. Nova revolucionarna vlast na Kubi iz 1959. godine, kao i snažne veze sa Sovjetskim Savezom, dovele su do pogoršanja odnosa sa SAD.

Raspadom Sovjetskog Saveza, najvećeg kubanskog trgovačkog partnera, Kuba doživljava težak ekonomski udarac, čiji su ožiljci i dalje primetni. Međutim, to nije bilo dovoljno, pa su Amerikanci proglasili trgovinski embargo protiv Kube, koji se odnosio pre svega na izvoz robe na Kubu, osim najneophodnijih sredstava za život, hrane i lekova. Zakonom su zabranjena putovanja Amerikanaca na Kubu, čime je turizam izuzetno pogođen.

Ipak, devedesete nisu svima donele zlo. Sredinom 90-ih godina, turizam odoleva krizi i postaje „srce kubanske ekonomije“. Varadero, Kajo Koko i Havana, najpopularnije kubanske destinacije, poslednjih godina donose ovom ostrvu više milijardi evra godišnje, jer se sve više ljudi u poslednje vreme odlučuje da uz Guantanameru uživaju u vožnji starim američkim automobilima, najčešće marke Ševrolet, čiji je izvoz, po zakonu na Kubi, izričito zabranjen, a koji vam dopušta da osetite duh pedesetih u 21. veku. Kuba je poslednjih godina postala popularna i idealna destinacija za zaljubljene koji žele da svoje sudbonosno da izgovore na prelepim plažama, u raskošnoj prirodi, na gotovo netaknutim ostrvcima ili da u istom ambijentu provedu svoj Medeni mesec. Ipak, to nije dovoljno da se Kubi obezbedi život na koji je veći deo sveta navikao.

I dok mi već sigurno jednu deceniju ne možemo da zamislimo život u ovom modernom dobu bez Interneta i računara, doba digitilizacije na Kubi došlo je tek nedavno, gde je, zahvaljujući podršci Venecuele i „sociajlističkog daunlouda“, postavljen novi podmorski kabl dužine 1600 kilometara. Iako su do sada imali najsporiji internet na svetu, Kubanci se nadaju da će im podmorski kabl, koji će brzinu prenosa podataka povećati za više od 3000 puta, omogućiti da iz sveta saznaju mnoge stvari za koje ne znaju.

I tu počinju moje sumnje, moja pitanja... Da li je sve do sada pomenuto dovoljno da se Kuba pominje samo kada pričamo o plesu, plažama ili, najčešće, o nemaštini, nerazvijenosti, blokadi i siromaštvu? Da li je to ono što određuje vrednost jedne nacije, njenog duha i svega onoga što je čini?

Zašto niko ne pominje stopu pismenosti na Kubi, koja je iznad 97%, isto kao u SAD, vodećoj svetskoj sili? Zašto niko ne pominje Kubu kao svetsku silu u sportu? Ona to zaista jeste. Prisetimo se – Kuba nije slučajno zauzela četvrto mesto na Olimpijadi u Moskvi 1980. godine, peto mesto u Barseloni 1992, osmo mesto u Atlanti 1996. ili deveto u Sidneju 2000! Imajte u vidu da su ovo samo rezultati sa najvećih sportskih događaja na planeti.

Koliko nas zna da je Kuba postigla najbolje rezultate u osnovnom obrazovanju u čitavoj Latinskoj Americi i na Karibima? Koliko nas zna da ta mala i nerazvijena Kuba pruža svojoj omladini potpuno besplatno školovanje, od osnovnog do univerzitetskog nivoa? Koliki broj nas zna da je većinsko stanovništvo Kube, zapravo, belo?

Zašto niko ne priča o razvoju medicine na Kubi i njenim lekarima? Setimo se humanitarne katastrofe na Haitiju, nakon razornog zemljotresa koji je usmrtio 250 000 ljudi, ostavivši bez doma njih milion i po. Dok su medicinske ekipe iz većine zemalja napustile Haiti već nakon dva meseca, oni koji su ostali i borili do kraja, bili su kubanski doktori, koji su lečili 30 000 Haićana obolelih od kolere, što je oko 40% pacijenata pogođenih tom bolešću.

Koliki broj nas zna da Kuba ima jednog lekara na 170 pacijenata, čime je ova zemlja zauzela jednu od vodećih svetskih pozicija? Bolja je i od skandinavskih zemalja i od Nemačke i Francuske, koje važe za zemlje sa tradicionalno dobrom zdravstvenom zaštitom, a upravo te zemlje imaju samo jednog lekara na čak 300 pacijenata.

koliko nas zna da Kuba izvozi medicinsku opremu zemljama svih kontinenata, da je upravo ona proizvođač petostruke vakcine koja služi za imunizaciju protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, hepatitisa B i bakterije Hemophilus influencae tipa B?

Koliki broj nas je upoznat sa besprekornim zdravstvenin sistemom koji je na vrhu svetske liste zahvaljujući kvalitetnom obrazovanju i znanju koje mladi Kubanci stiču na fakultetima, zahvaljujući njihovoj racionalnosti, praktičnosti i odlučnosti. Na Kubi se naglasak stavlja na sprečavanju i ranom otkrivanju bolesti. Pitate se koliko je to efikasno? Zapravo, Kuba, zajedno sa SAD, Australijom, Kanadom, Francuskom i Japanom ima najveću stopu preživaljavanja kod raka dojke, prostate i debelog creva, ali treba napomenuti da Kuba za zdravstvo godišnje izdvoji 400 dolara po stanovniku, za razliku od SAD, koja izdvoji i do 7500 dolara.

Koliko nas je upoznato sa kubanskim mentalitetom, njihovom tolerancijom, otvorenošću i ravnopravnošću? Koliko nas zna da žene čine 44,7% radne snage i da 33,5% njih zauzimaju direktorska mesta? Žene su zastupljene sa 36% u Parlamentu, 16% u Državnom savetu, 18% na ministarskim položajima i 23% među zamenicima ministara. Štaviše, svaka zaposlena žena ima mogućnost da koristi do godinu dana plaćenog odsustva posle porađaja. Zašto se govori o njihovoj zatvorenosti i konzervatizmu kad sve zaposlene žene, bez izuzetka, dobijaju istu platu kao muškarci za isti posao?

Bezbroj sličnih pitanja niže se i dalje i često ostajem bez odgovora, ali ono što znam i ono u šta nikada neću posumnjati jeste da jedan narod, jednu naciju, njen duh, njenu postojanost i vrlinu ne određuje ni boja kože, ni religija, ni novac, ni moć. Kuba je pravi dokaz za to. Pretvorivši se u simbol patriotizma, borbe, upornosti, Kuba već decenijama prkosi brojnim predrasudama, blokadama, nepravdi i polako ali sigurno osvaja prva mesta na svetskih listama u brojnim oblastima koje, bez sumnje, određuju i njen nacionalni identitet. Možda je sva ova priča suvišna, jer nam nacionalni cvet Kube, mariposa, jasmin u obliku leptira, time što za Kubance predstavlja simbol čistoće, nepokornosti i slobode, možda mnogo govori o ovom velikom narodu.

Autor teksta: Ivana Jovanović