Hitler umro u Argentini? - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Hitler umro u Argentini?

Sociedad

Hitler umro u Argentini?

Na hiljade ozloglašenih nacista našlo je sigurno utočište u nekima od zemalja Južne Amerike nakon kraha u Drugom svetskom ratu. Mnogi od njih dočekali su duboku starost nedostižni ruci pravde. Sedamdeset godina kasnije ponovo se otvara polemika da li je među njima bio i glavni krivac za najveće krvoproliće koje svet pamti.

Nije tajna da je nakon sloma Trećeg Rajha Argentina bila najveći „nacistički bastion” na svetu, što i danas predstavlja jednu od najtamnijih mrlja u istoriji ove zemlje. Prema pojedinim tajnim dokumentima koji su protekle decenije ugledali svetlost dana, od devet hiljada ratnih zločinaca, koliko ih je prebeglo u Latinsku Ameriku nakon 1945. godine u želji da izbegnu suđenje ili, možda, još goru sudbinu, pet hiljada ih je našlo utočište u Agentini, nešto manje od dve hiljade u Brazilu, a ostatak se rasuo po Čileu, Urugvaju i Paragvaju. „Najčuveniji” među njima svakakako su osnivač Holokausta Adolf Ajhman (Adolf Eichmann), kao i „Anđeo smrti” Jozef Mengele (Josef Mengele), „čuven” po svojim stravičnim eksperimentima u koncentracionom logoru Aušvic (Auschwitz).

Ajhman pristiže u Argentinu 1950. pod imenom Rikardo Klement, gde živi mirno sa svojom porodicom sve do 1960. godine, kada ga nalaze pripadnici izraelske tajne službe u predgrađu Buenos Ajresa. Što se tiče ozloglašenog doktora Mengelea, njegov život u Južnoj Americi i danas predstavlja misteriju. Kažu da je ušao u Agentinu 1949. godine i da je boravio u ovoj zemlji pod imenom Hose Mengele (José Mengele). Nemačka je tražila njegovo izručenje deset godina kasnije, ali mu argentinske vlasti dozvoljavaju da pobegne, prvo u Paragvaj, a onda u Brazil, gde se utopio 1979. pod nerazjašnjenim okolnostima.

Ovu dugu listu pripadnika nacističke smrtonosne mašinerije upotpunjavaju i Klaus Barbi (Klaus Barbie), „Kasapin iz Liona”, za koga se tvrdi da je jedno vreme živeo u Boliviji od trgovine drogom, pomažući i u političkim prevratima na američkom kontinentu, zatim Gerhard Bone (Gerhard Bohne) – teoretičar „eutanazije nižih vrsta” i prvi ratni zločinac kojeg je Argentina izručila Nemačkoj 1966. godine, Albert Hajm (Albert Heim), poznatiji kao „Doktor Smrt” i mnogi drugi. Sa naših postora, pak, najpoznatiji argentinski štićenik je osnivač i vođa ustaškog pokreta Ante Pavelić, koji je u ovoj zemlji sem azila pronašao i socijalno blagostanje, zajedno sa svojim saborcima i istomišljenicima. Godine 1951. Argentina odbija da preda Pavelića Jugoslaviji, koja ga u odsutvu osuđuje za ratne zločine. Pavelić je umro u Frankovoj Španiji 28. decembra 1959. godine.

Brojna svedočanstva ukazuju na to da je tadašnji predsednik Argentine Huan Peron (Juan Domingo Perón) delio šakom i kapom pasoše imigrantima Trećeg Rajha, razume se, za određeni novčani iznos. Ali osim novca, Peron je bio zainteresovan za inženjere Trećeg Rajha, u nadi da će uz njihovu pomoć uvrstiti svoju zemlju u red vodećih svetskih industrijskih sila. Uprkos zvaničnoj neutralnosti u ratu, istoričari ukazuju na to da je argentinska vlada podržavala nacističku nemačku, kao i da je Peron lično gajio simpatije prema nacistima u Nemačkoj i Italiji. Čak, ide se do toga da je Evitin put u Evropu imao za cilj pomoć nacistima i planiranje transporta jevrejskog zlata u Argentinu.

Među literarnim ostvarenjima na ovu temu izdvajaju se dela argentinskog novinara Horhea Kamarase (Jorge Camarasa): Los nacis en la Argentina (Nacisti u Agentini), po kojoj je snimljen dokumentarac Oro nazi en Argentina (Nacističko blago u Argentini), kao i ODESSA al sur. La Argentina como refugio de nazis y criminales de guerra (Južna ODESSA. Argentina kao pribežište nacista i ratnih zločinaca).

Za sve ljubitelje teorija zavere, ali i za sve one koji sa skepsom gledaju na ono čemu su nas učili na časovima istorije, može biti interesantna kniga “Sivi vuk” (Grey wolf), vojnog istoričara Sajmona Danstana i novinara i pisca Džerarda Vilijamsa (Simon Dunstan, Gerrard Williams), po kojoj je Hitlerevo i Evino samoubistvo izrežirano. Nakon petogodišnjeg istraživanja, oni nude brojna dokumenta i svedočanstva koja tvrde da su Adolf Hitler i Eva Braun živeli sa ćerkama u Argentini, da su se razveli ubrzo nakon dolaska u ovu zemlju, a da je Hitler umro u sedamdeset trećoj godini u seocetu u podnožju argentinskih Anda, 13. februara 1962. godine, 17 godina nakon njegovog navodnog samoubistva, „izmučen, dementan i izdan”. Prema knjizi je snimljen i domentarac Grey Wolf – The escape of Adolf Hitler, koji je nedavno doživeo svoju premijeru u Beogradu.

Iako možda zvuči kao naučna fantastika ili dobar markentinški potez za pisce i režisere, pojedinjene činjenice iznete u istraživanju Danstana i Vilijamsa ne mogu da ne probude sumnju u verziju zvanične istorije. Da li sve ovo plod mašte ili najbolje skrivana istina u istoriji čovečanstva, možda se utvrdi nekih narednih decenija.

Autor teksta: Ivana Petronijević