Hispanski svet obeležava Dan hispanizma - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Hispanski svet obeležava Dan hispanizma

Sociedad

Hispanski svet obeležava Dan hispanizma

Zvanični datum otkrića Amerike, 12. oktobar, slavi se širom hispanskog sveta, a najpoznatiji je pod nazivom Dan hispanizma ili Dan rase.

Dan hispanizma (Día de la Hispanidad) označava termin kojim se obeležava Kolumbov dolazak na tle Amerike, 12. oktobra 1492. Naime, Kristifor Kolumbo (Cristoforo Colombo) je isplovio iz španske luke Puerto de Palos 3. avgusta 1492. godine u ime Katoličkog kraljevskog para: kraljice Izabele I i kralja Fernanda II. Kolumbo se otisnuo sa tri broda: Pinta, Ninja i Santa Marija, te se 12. oktobra obreo na ostrvu Guanaani, koje je nazvao San Salvador. Godine 1506. jedna od najpoznatijih istorijskih ličnosti umire, nikada ne saznavši da je stigao do novog kontinenta. Naziv Amerika se ustalio zahvaljujući Amerigu Vespučiju (Amerigo Vespucci), italijanskom moreplovcu, koji je prvi utvrdio da se radi o novom kontinentu, i u čiju čast je cela novootkrivena zamlja nazvana Amerika. Iako danas u svetskoj istoriji postoji utemeljena teza da su Vikinzi mnogo pre Kolumba stupili na tle Amerike, godina 1492. se uzima kao zvanična godina otkrića Novog sveta i kao početak jednog izuzetno značajnog prožimanja svetskih kultura.

Datum otkrića Amerike prvi put je proslavljen 1914. godine, na predlog tadašnjeg predsednika Iberoameričke unije (Unión Iberoamericana) Faustina Rodrigesa San Pedra (Faustino Rodríguez San Pedro), pod nazivom Proslava rase (Fiesta de la Raza). Međutim, sam naziv Dan hispanizma je kovanica španskog sveštenika Sakarijasa de Viskare (Zacarías de Vizcarra) s kraja dvadesetih godina XX veka. Potom je ovaj naziv koristio i Ramiro de Maestu (Ramiro de Maeztu), španski ambasador u Argentini sa željom da reč hispanidad zameni reč raza. Na taj način je počela popularizacija novog naziva, a on je zvanično prihvaćen u Španiji 1958. godine, iako je ovaj praznik prvi put proslavljen u Madridu 1935. godine.

Međutim, potrebno je istaći da različite hispanske zemlje različito nazivaju ovaj dan, kao i da ga i drugačije shvataju. Naime, praznik Dan hispanizma se najviše proslavlja u Španiji, a i sam naziv se najviše koristi u Španiji. Drugi nazivi koji je u upotrebi u zemljama Hispanske Amerike su: Dan rase (Día de la Raza) u Meksiku i Kolumbiji, Dan indihenističkog otpora (Día de la Resistencia indígena) u Venecueli, Dan otkrića dva sveta (Día del Descubrimiento de Dos Mundos) u Čileu, Dan prožimanja kultura (Día de la Interculturalidad) u Ekvadoru, Kolumbov dan (Día de Colón) u SAD-u. No, ipak, ovaj dan se praznuje u Španiji, dok se u zemljama Amerike više pažnje poklanja proslavi dana nezavisnosti od evropskog kolonizatora. Postoje slučajevi, kao što je primer Venecuele, u kojoj Dan hispanizma ima negativnu konotaciju. Naime, 2002. godine, tadašnji predsednik Ugo Čavez, imenovao je 12. oktobar Danom indihenističkog otpora, naglasivši da to nije bilo otkriće nego genocid, u kom je domorodačko stanovništvo odolevalo španskom osvajaču.

Dan hispanizma se u Španiji proslavlja tako što kralj nadgleda podizanje španske zastave u Madridu, a potom predvodi, zajedno sa premijerom, vojni marš. Osim vojnog marša, vojni avioni na nebu ispuštaju crveni i žuti dim praveći špansku zastavu. U španskoj autonomnoj pokrajini, Aragonu, ovaj dan se dvostruko slavi, jer je 12. oktobra i dan zaštitinice Aragona. U Meksiku se Dan hispanizma obeležava postavljanjem cvetnih venaca, Kosta Rika se ističe karnevalima, koji se održavaju u nekim mestima, a u Kolumbiji, pak, ovom danu više pažnje posvećuju u školama i tom prilikom učenici ističu značaj ovog dana u istoriji. Takođe se značajno proslavlja u Severnoj Americi, posebno u Njujorku, velikim šetnjama po ulicama.

 

UNESKO je 12. oktobar proglasio Danom španskog jezika (Día de la Lengua Española).

Autor teksta: Tijana Čupić

Autor fotografije: Dioskoro Teofilo: Prvo Kolumbovo iskrcavanje na obale Novog sveta u San Salvadoru