Heroj mavarske Španije Almansor u Srbiji - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Heroj mavarske Španije Almansor u Srbiji

Hilo serbio-hispano

Heroj mavarske Španije Almansor u Srbiji

Profesor dr Đozep Eskera Nonel (Josep Esquerrá Nonell) već četiri godine sarađuje kao predavač književnosti na FILUM-u u Kragujevcu. On je književnik koji ne zapostavlja rad za svoju zemlju čak ni kada je daleko od nje.

 

Zašto ste se posvetili radu na knjizi Almansor i koji je motiv vašeg rada?

- Knjiga je objavljena u Kragujevcu 28. februara, na dan Andaluzije. Posvećena je svim Andalužanima, posebno Blasu Infanteu koji je otac andaluzijskog nacionalizma. Pronašao sam njegovo nezavršeno pozorišno delo u originalanom i neizmenjenom rukopisu. Delo mi je privuklo pažnju zbog hispanoarapske tematike, a Blas Infante je bio neko ko je tražio korene nacionalizma u civilizaciji Al Andalusa  o kom ovo delo govori.

Kakav značaj ima Blas Infante za špansku književnost?

- Nažalost, veoma je neprimećen. Blas Infante je bio notar i političar, pa onda pisac. Umro je jako mlad. Fašisti su ga streljali nekoliko dana pre Lorke u leto 1936 . Ovaj akt pokazuje da su hteli da ubiju ideju politike i poezije, samim tim i duh Andaluzije.

Među Špancima postoje oprečni stavovi o liku Almansora. Zašto je tako?

- Logično, jedna vizija je katolička slika, a druga je arapska. U realnosti Almansor nije bio general koji briljira u vojnim potezima, okrutan kao vođa i pun poštovanja prema zarobljenima. Na isti način su Kastiljanci Sida učinili herojem, a Arapi Almansora. Treba razumeti da su Španci podjednako bili i muslimani i hrišćani. U toku rekonkiste vodio se građanski rat koji je trajao osam vekova. Političke i ideološke vizije često preduhitre realnost.

I vi ste poeta, kakvo je vaše stvaralaštvo?

- Napisao sam pet knjiga poezije, a izdata je samo jedna. U pitanju je prvi tom, to jest, poezija iz mladosti. Moje stvaralaštvo pripada toku fuero interno (unutrašnji glas, savest). To je intimna i osećajna lirika. Smatram da se kroz poeziju nalazi sopstveni glas koji postaje stil. Pronalazak unutrašnjeg glasa je trenutak ujedinjenja sa sobom i pronalaska mira u kome se razvija reč. Unutrašnji vrt je taj u kome tražim vrednost reči i poezije.

Koje su teme vaše lirike?

- U poslednje vreme sam pisao o prisustvu i odsustvu ljubavi, razmišljanjima o poetskoj kreaciji, o putovanjima, udaljenosti, vremenu i otadžbini.

Da li vas Srbija inspiriše?

- Ovde sam napisao nekoliko pesama. Inspiraciju nalazim u dugim šetnjama po Kragujevcu i parkovima, u odnosu sa ljudima i osamljenosti.

Koji je vaš najjači utisak o Srbiji i Kragujevcu?

- Dopada mi se pejzaž i planine u okolini Kragujevca. Volim da pobegnem u prirodu jer se tamo dobro osećam. Karakter Srba je otvoreniji i bliži mediteranskom nego kod drugih slovenskih naroda. Takođe, u Srbiji sam usvojio dve napuštene mačke i odneo u Španiju. Tamo već imam jednu iz Bugarske. Mislim da sam jedni Španac koji u kući čuva tri mačke sa Balkana.    

Kakvi su vaši planovi za budućnost?

- Pišem pomalo o temama vezanim za Srbiju i Španiju u srednjem veku. Za sada ostajem u Srbiji kao profesor i nadam se da ću moći da objavim još neke radove koje pripremam.

 

 
 

Autor teksta: Bojana Bogićević

Autor fotografije: Dijana Marković