Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Govorite li spengliš?

Tesoro

Govorite li spengliš?

Spengliš – jezički hibrid nastao od španskog i engleskog, prvobitno je bio oblik ulične i porodične komunikacije, a onda je postepeno ušao u književnost, medije i popularnu muziku. Lingvisti i dalje polemišu da li je to prolazni jezički fenomen, dijalekat španskog ili novi jezik, ali za latinose u SAD spengliš je više od toga – on je obeležje njihovog identiteta, na razmeđu dva kontinenta, dve države i dva jezika

Pogodili ste! Baš kao što i zvuči, spengliš je mešavina engleskog i španskog. Zapravo, to je način komunikacije latinoameričkih imigranata širom Sjedinjenih Američkih Država. Može se reći da počeci spengliša datiraju još iz druge polovine XIX veka kada je Meksiko izgubio nekoliko država u ratu protiv SAD (Florida, Teksas, Arizona...). Na tim teritorijama zvanični jezik postao je engleski, ali je španski ostao u upotrebi u porodičnom okruženju. Međutim, veliki talasi migracija iz Latinske Amerike u drugoj polovini XX veka, koji traju i danas, bili su pravi pokretač za nastanak spengliša. Meksikanci počinju da pristižu 20-ih godina prošlog veka, Portorikanci i Kubanci 60-ih, a najviše doseljenika iz Salvadora i Nikaragve stiglo je kasnih 70-ih i 80-ih. Danas su Kalifornija, Njujork, Florida i Teksas države u kojima je hispansko stanovištvo većinsko. Prema popisu iz 2012. godine ukupan broj populacije hispanskog porekla u SAD-u bio je oko 53 miliona, što je predstavljalo 17% američkog stanovništva, dok se procenjuje da će do 2060. biti 128.8 miliona, odnosno 31% populacije. Tako je hispanska manjina ubedljvo najbrojnija, a španski nezvanično drugi jezik.

Spengliš nije jedinstveni fenomen. Slično se dešava i sa drugim jezicima u konktaktu: portunjol je mešavina španskog i portugalskog na granici Brazila i Argentine, frangleš mešavina francuskog i engleskog u Kanadi, i kokoliće mešavina italijanskog i španskog u Argentini.

 A kako je spengliš nastao i kako ga možemo prepoznati? U početku su imigranti u španski ubacivali reči iz engleskog, prilagođavajući ih izgovoru i gramatici španskog. Čak i kada je bilo odgovarajućih reči na španskom, usled česte upotrebe ustalili su se anglicizmi. Tako je chekear nastalo od „check“, printear od „print“, resetear od „reset“, cachar od „catch“, flipado od „flip out“... Kada je izgovor nekih fraza latinosima bio toliko težak, nastali su primeri poigravanja sa jezikom, kao što je saramambiche od son of a bitch. Često se čitavi izrazi na španskom doslovno prevode sa engleskog pa će na spenglišu izraz I had a good time glasiti tuve un buen tiempo, umesto lo pasé bien na španskom. Međutim, spengliš je najprepoznatljiviji po mešanju engleskog i španskog u jednoj rečenici (¿Vamos a lonchar or what?) ili iz rečenice u rečenicu, što zvuči ovako: Yo no estoy de acuerdo con eso. But, anyhow, I think I will try again to get it. Dvojezični natpisi nezaobilazni su u predgrađima višemilionskih američkih gradova, pa se često može naići na oglase kao što je ovaj: Apartments are selling like pan caliente and apartments de verdad.

Ipak, ovo kombinovanje reči i izraza na španskom i engleskom nije nasumično kao što izgleda. Lingvisti kažu da su se spontano ustalila određena pravila i da je to jedan od najvažnijih razloga da se spengliš može smatrati nezvaničnih dijalektom španskog. Drugi ga nazivaju međujezikom za komunikaciju u periodu adaptacije imigranata na novu sredinu. Polako usvajajući engleski, oni ne žele da se odreknu maternjeg španskog, pa spengliš najviše koriste među svojim sunarodnicima. Ali za latinose u SAD spengliš je više od načina sporazumevanja,  to je obeležje njihovog identiteta, jer najbolje opisuje konflikt nastao usled života na razmeđu dva kontinenta, dve države i dva jezika. Odatle i stav da je spengliš novi jezik na tlu SAD-a, sa svojim govornicima, specifičnom kulturom, i da je deo identiteta hispanske manjine, koja se po njemu razlikuje od ostalih imigrantskih grupa u Americi. Ipak, spengliš i dalje nema zvaničan status, iako je od devedesetih deo američke popularne kulture. Da li vam hasta la vista, baby i Livin’ la vida loca zvuče poznato?

Autor teksta: Jelena Bašević

Autor fotografije: Google images