Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Frida Kalo , u bojama života

Enfoque

Frida Kalo , u bojama života

U Meksiku je nedavno obeležen rođendan poznate slikarke Fride Kalo, pa ćemo se podsetiti njenog značaja za meksičku kulturu i slikarstvo, ali i njenog uticaja na borbu za ženska prava.

Magdalena Carmen Frida Kahlo y Calderon (6.7. 1907 - 13.7. 1954) je meksička slikarka poznata po privatnom životu, koji je bio jednako nekonvencionalan i ekstravagantan kao i njena umetnost.

Frieda-Kahlo
 

Rođena je u familiji jevrejskog porekla. 1925.godine doživela je saobraćajnu nesreću, koja ju je obogaljila i čije posledice će trpeti do smrti. Ista nesreća je imala bitan uticaj na njenu umetnost, odnosno slike kojima dominiraju teme boli, patnje i razaranja. Ta ista umetnost je bila razlog zašto ju je zapazio poznati slikar Diego Rivera, s kojim će se venčati. Njihov brak je bio primer otvorene veze, jer je Kalo imala brojne ljubavne veze s muškarcima i ženama.

Njen život je poslužio kao inspiracija za bezbrojna umetnička djela.

1922. godine upisala se u Nacionalnu pripremnu školu, najprestižniju obrazovanu instituciju u Meksiku, koja je tada počela da prima I devojke. Tamo je upoznala budućeg muža, Diega Riveru uz kojega je prihvatila komunističku ideologiju. Kalo je, poput Rivere, bila komunista a 1930-ih je postala pristalica Lava Trockog, s kojim je takođe imala ljubavnu vezu. Nakon smrti Trockog je postala staljinista, da bi pred kraj života bila sledbenik Mao Tse-tunga.

Zahvaljujući inicijativi Andrea Bretona ponuđena joj je izložba 1938. u Njujorku. Izložba je bila pravi trijumf, a pola slika je i prodato. 1939. Breton joj predlaže da joj organizuje izložbu i u Parizu. Izložba je bila otvorena, sa šest nedelja zakašnjenja, ali ipak finansijski uspešna. Kalo dobija mnogobrojne pohvale, uključujući Pikasa I Kandinskog.

Frida Kahlo je umrla 13. jula 1954. u Kojakanu , 7 dana posle svog 47-og rođendana.

Umetnost Fride Kalo : „Slikam autoportrete jer sam tako često sama i jer sebe poznajem najbolje“

Za nadrealistički pokret vezao se veliki broj žena , no najpoznatija je Frida Kalo. Slike su joj autobiografske, pune ličnih značenja i uvijene u zagonetan izraz, pa treba poznavati stvarne okolnosti njenog života kako bi im se odgonetnuo sadržaj. Frida je, sudeći po slikama, razmatrala mogućnost samoubistva: bila je mučenica ljubavi i nadala se uskrsnuću poput Isusovog, na što upućuju leptiri iznad njene glave. Životna priča Fride Kalo kao i snažni autobiografski element njene umetnosti doneli su joj status feminističke ikone. Važna je i njena upotreba narodnih izvora.

o-FRIDA-KAHLO-facebook

 

Slikajući često samu sebe, na čak 55 autoportreta, slikarka iskazuje svoju usamljenost. Tako, na slici Dve Fride, ona ističe da je podeljena na dve ličnosti - ona Frida koju Dijego voli, i ona kakva bi ona sama želela da bude. Dve Fride, jedna u narodnoj nošnji – Tehuana haljini i druga u viktorijanskoj venčanici, sede na klupi držeći se za ruke povezane jednom arterijom. Frida u tradicionalnoj meksičkoj odeći drži Dijegov dečački portret kao amajliju, dok druga Frida – u evropski stilizovanoj haljini, drži makaze kojima je presekla krvotok. Ruka u ruci, arterija, klupa govore da je reč o istoj ličnosti, ali ličnosti različitog identiteta. Frida na desnoj strani klupe je ona koju je Dijego voleo i poštovao, njeno srce je celo dok je druga, kosmopolitska Frida, slomljenog srca, povređena i usamljena. Olujno nebo simbolično predstavlja Fridine unutrašnje nemire.

 

Autor teksta: Milica Anđić