Društvene i ekonomske reforme za budućnost kubanskog komunizma - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Društvene i ekonomske reforme za budućnost kubanskog komunizma

Sociedad

Društvene i ekonomske reforme za budućnost kubanskog komunizma

Nakon više od pola veka Kubanci imaju pravo da slobodno trguju nekretninama, otvaraju male zanatske radionice i putuju van zemlje.

Prošla godina za Kubance značila je liberalizaciju u različitim segmentima života. Raul Kastro (Raúl Castro) predložio je 313 reformi Prošla godina za Kubance značila je liberalizaciju u različitim segmentima života. Raul Kastro (Raúl Castro)predložio je 313 reformi s ciljem da obezbedi budućnost kubanskog komunizma”, koje su odobrene u aprilu prošle godine od strane Komunističke partije (Partido Comunista), jedine legalne političke partije na Kubi.

Nakon Revolucije 1959. godine, Kubanci su mogli da poseduju kuću i automobil, ali je trgovanje ovim nekretninama bilo ograničeno na razmenu dobara. Zahvaljujući reformama, ubuduće će čak i oni kubanski državljani koji zauvek emigriraju sa ostrva imati pravo da svoju imovinu prodaju ili poklone rodbini, dok je ona ranije automatski postajala državno vlasništvo. Takođe, pre reformi, jedino se moglo trgovati vozilima koja su uvezena na ostrvo pre Revolucije, prevashodno američke i sovjetske izrade, što objašnjava prisustvo old tajmera na ulicama ostrva.

Međutim, ove reforme ograničavaju količinu kapitala koju jedan građanin sme da poseduje kako bi se, u duhu komunističke ideologije, sprečila kapitalistička akumulacija bogatstva u vlasništvu pojedinca. Naime, svaki građanin sme da poseduje jednu kuću i jednu vikendicu, a s obzirom na to da prosečni Kubanac zarađuje 18 dolara mesečno, u praksi uglavnom samo Kubanci u egzilu mogu da kupe kuću svojim bližnjima u domovini. Isto tako, prema novim regulativama, pravo da uvoze nove automobile imaju stranci i građani sa specijalnim statusom - sportisti, umetnici i doktori, dok se ostali moraju zadovoljiti onima koji su već na ostrvu.

Drugi bitan domet reformi odnosi se na ekonomski sektor. Država podstiče samozapošljavanje kako bi milion radnika skinula sa svog platnog spiska. Do sada je devedeset odsto kapitala bilo u njenom posedovanju i zapošljavala je gotovo isti procenat radne snage. Međutim, kubanske vlasti podržavaju privatnu inicijativu u slučajevima malog privatnog biznisa, poput porodičnih restorana, malih zanatskih radionica, frizerskih salona, dozvoljavaju farmerima da iznajme do 67 hektara zemlje na 25 godina i prodaju višak proizvoda, dok sama država zadržava monopol nad većim kompanijama.

Sledeći segment liberalizacije odnosi se na putovanja. U protekle 53 godine u inostranstvo su mogli da putuju samo sportisti i državni funkcioneri, dok su ostali građani morali da pribave veoma skupu dozvolu za izlazak iz zemlje. Kubanci koji bi ostali u inostranstvu nakon isticanja ove dozvole, bivali bi proglašeni dezerterima, a njihova imovina konfiskovana. Pored olakšanja ovih restrikcija, menja se i zakon po kojem građani Kube moraju da traže dozvolu za putovanje u prestonicu, donesen nakon raspada SSSR-a s ciljem da se izbegne velika ekonomska migracija u Havanu.

Naposletku, treba imati u vidu još jedan neuobičajen događaj za ovu komunističku državu. Po želji pape Benedikta XVI, koji je krajem marta posetio ostrvo, Kuba je 6. aprila ove godine proglasila Veliki petak za praznik. Podsećanja radi, nakon Revolucije Fidel Kastro (Fidel Castro) je ukinuo sve verske praznike, dok se, na zahtev pethodnog pape od 1998. godine na Kubi slavi Božić. Još nije izvesno da li će proslava Velikog petka na Kubi postati tradicija ili je ovo izolovani slučaj obeležavanja ovog praznika.

Do sada su se ovakvi potezi kubanskog predsednika vidno odrazili na jedan bitan ekonomski sektor ostrva. Naime, turizam na Kubi je početkom godine doživeo jednu od svojih najboljih sezona, delom zahvaljujući Arapskom proleću, delom tome što navala turista hrli da se uveri u reforme Kastrovog režima, ali i da vidi Kubu kakva je izgledala pre promena. S duge strane, Kubanci iz SAD masovno posećuju domovinu od kako je Barak Obama (Barak Obama) olakšao restrikcije putovanja u ovu zemlju 2009. godine, što se takođe pozitivno odražava na državni budžet. Međutim, regulative iz prošle godine za ostale Amerikance, kojima je Kuba usled embarga bila dugo „zabranjeno voće”, predviđaju edukativne, a ne rekreativne svrhe obilaska ostrva, usled čega je njihov boravak na Kubi ograničen prevashodno na organizovanu posetu muzejima i ostalim znamenitostima. 

Usled svega izloženog, stavovi povodom kubanskih reformi su podeljeni. Zagovornici kubanske političke ideologije govore o dubini korenitih promena koje vode ka demokratizaciji, dok njeni protivnici veruju da su reforme samo simbolične. Ostaje da se vidi u kom smeru će se ove promene odvijati.

Fidelov 85-ti rođendan prošle godine obeležio je još jedan događaj - proslava venčanja geja i transseksualca na ulicama Havane. Iako kubanski zakon zabranjuje sklapanje braka između osoba istog pola, nakon reformi koje je sproveo Raul Kastro, počev od 2008. godine država finansira operaciju promene pola. Kuba je 60-tih godina prošlog veka homoseksualce slala u radne logore, smatrajući ih ”kontrarevolucionarnima”. Godine 1979. Kuba uklanja sodomiju iz krivičnog zakona, dok javna ispoljavanja homoseksualnih sklonosti povlače zatvorski kaznu od tri meseca do godinu dana. Zahvaljujući zalaganju Raulove ćerke Marijele, predsednice Nacionalnog centra za seksualno obrazovanje (Centro Nacional de Educación Sexual), poslednjih decenija menja se stav države prema homoseksualcima. U okviru programa Centra, 8. maja otvorena je Konferencija protiv homofobije, u sklopu koje će, između ostalog, ulicama Havane prodefilovati karneval tranvestita.  

Autor teksta: Ivana Petronijević