Drevna civilizacija koja i dalje živi - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Drevna civilizacija koja i dalje živi

Arte

Drevna civilizacija koja i dalje živi

Civilizacija Maja, slavna u svojoj umetnosti, arhitekturi, znanju, zauzima i u današnjici svoje mesto pod Suncem.

Sanja Savkić je doktor istorije umetnosti u oblasti umetnost starosedelaca američkog kontinenta, prehispanska umetnost, Maje”. Za Refleho smo pričali o položaju majanske civilizacije na teritorijama država koje Maje i danas naseljavaju: Meksiko, Gvatemala, Belize, El Salvador i zapadni deo Hondurasa.

Šta je to što vas je najviše privuklo u istraživanju civilizacije Maja?

Mene je majanska civilizacija privukla još u srednjoškolskim danima, posebno gradovi u prašumama, arhitektura i, uopšte, različita umetnička ostvarenja. Tako sam i završila studirajući njihovu istoriju umetnosti (iz takozvanog prehispanskog perioda) na Autonomnom nacionalnom univerzitetu u Meksiku (UNAM). Ono što mi se nekad činilo vrlo egzotičnim, sada je deo mog svakodnevnog života, ali ne prestaje da u meni budi onu prvu začuđenost nad lepotom i bogatsvom te kulture.

Kakav stav država zauzima danas prema njima?

Države danas nastoje da ih izvuku iz senke, da prestanu da budu marginalizovano stanovnišvo, te da aktivno učestvuju u društvenim tokovima kao ravnopravni građani. Međutim, još uvek postoji određeni broj stanovništva (čak određene društvene klase) u tim zemljama koji ih omalovažava. Drugi problem je oslobađanje, emancipacija samog autohtonog stanovništva. Dobro je to što pojedinci već aktivno deluju u različitim sferama, a na mnogim univerzitetima se izučava kako njihova istorija i različita dostignuća tako i savremeni položaj.

Kojim jezikom se služe Maje?

Smatra se da postoji 31 jezik iz majanske porodice za koje se tvrdi da su se razvili od zajedničkog pretka, takozvanog protomajanskog jezika, koji je bio konsolidovan već oko 2500 godine p.n.e. Od njih dva su izumrla: ćikomuselteko i ćolti, dok su preostalih 29 i dalje glavni jezik komunikacije između različitih etničkih grupa majanskog porekla. Neki od tih jezika imaju samo oko 300 govornika kao lakandon, dok drugi, kao jukatekanski (u Meksiku i delu Belizea) i kiće (u Gvatemali) imaju oko milion govornika svaki. U nekim knjigama ćemo pronaći da jezika ima 27, u drugim 29, dok većina autora smatra da ima 31 jezik kojim govore različite grupe Maja, stav koji je i ovde prihvaćen. Takođe, na poluostrvu Jukatan danas ima dosta bilingvala (španski i jukatekanski); prisutno je i to da roditelji govore majanskim jezicima, dok njihova deca već ne, a sve zbog određene negavtivne konotacije koja je još od osvajanja nametana.

Postoje li antropolozi i lingvisti koji su okrenuti očuvanju majanskih jezika i u kolikoj meri su ti jezici u opasnosti?

Postoji znatan broj entografa/etnologa, antropologa i lingvista koji su okrenuti očuvanju majanskih jezika. Već postoji veliki broj rečnika, gramatika i druge literature u vezi s njihovom književnošću, verovanjima, zapisuju se i usmena predanja i slično. U pojedinim državama gde Maje žive nastoji se da se osim osnovnog obrazovanja na majanskim jezicima tim grupama stanovništva ponudi i srednje i visokoškolsko obrazovanje. Samo na taj način mogli bi da očuvaju ne samo svoj jezik, već i kulturnu baštinu, kao i to da na neposredan način učestvuju u celokupnom razvoju savremenog sveta.

Da li se današnje Maje trude da se uklope u savremeni svet ili su sklone svojim tradicijima?

Savremene Maje su se uklopile u savremeni svet do neke mere i na svoj način. Postoji sve veći broj onih koji zauzimaju visoka mesta u politici, različitim kulturnim i obrazovnim ustanovama ili su osnovali organizacije koje se bave sopstvenom baštinom koju uključuju u savremene tokove. Religija koju upražnjavaju je sinkretizovan oblik katoličanstva i autohtonih verovanja. Sve više je prisutan i uticaj protestantizma u nekim oblastima. Vrlo im je važan tradicionalni kalendar koji ima 260 dana koji se smatra ritualnim i čini osnovu mnogih ceremonija u vreme važnih praznika, ali i u svakodnevnom životu.

„Smak sveta“ koje su Maje najavile uzdrmao je svet. Da li treba da očekujemo još neko majansko „proročanstvo”?

Same Maje nisu najavili takozvani „smak sveta”. Bio je to, pre svega, proizvod eklektičke postmoderne ideologije New Age zapadnog čoveka, koji je, na žalost, pogrešno protumačio, pa čak i zloupotrebio tu bogatu tradiciju. Da ne bih mnogo razvijala priču o ovoj temi, pre svega o računanju vremena i o majanskim kalendarima, o kojima smo toliko dugo slušali u prethodnim godinama, a naročito pred kraj 2012. godine kada je „smak” i zvanično trebalo da se dogodi (21, 22. ili 23. decembra već prema pretvaranju majanskih datuma u zvanično računanje vremena). Samo bih dodala da se taj konkretni datum pojavljuje na samo dva pisana spomenika (barem se za sad radi o dva, ne znamo da li će u budućnosti biti pronađeni još neki) od oko 10 hiljada do sada poznatih. Radi se zapravo o beleženju istorijskih događaja i o retoričkim figurama koje su stare Maje koristili u svim tekstovima. Ništa od predskazanja.

Da li ste vi kao neko ko izučava njihovu kulturu u kontaktu sa majanskim stanovništvom?

Moj predmet pročavanja su pre svega majanske umetničke manifestacije nastale u kasnom preklasičnom periodu (400. p.n.e – 100. n.e.). Dakle, bavim se prevashodno antičkim, a ne savremenim Majama, o kojima svakako dosta čitam i susretnem se svaki put kad hodam njihovim gradovima.

Koliko su same Maje danas uključene u očuvanje sopstvene kulture?

Nakon otvorene represije i prećutnog prezira prema Majama tokom XIX i XX veka dolazi do kulturnog prevrata, procvata i panmajanskog pokreta, koji su potekli od samih Maja. Godine 1992. Gvatemalka Rigoberta Menću Tum dobila je Nobelovu nagradu za mir; ona je i sama u vreme „nasilja” (naziv za ubijanje majanskog naroda u Gvatemali u drugoj polovini XX veka) izgubila skoro sve članove porodice, a danas je aktivista koja se bori za ravnopravnost i ljudska prava autohtonog stanovništva; novac od nagrade je upotrebila upravo tako što je osnovala fondaciju za borbu za kulturna i ljudska prava starosedelačkih naroda američkog kontinenta.

Da li ste znali da je reč „uragan” majanskog porekla. Takođe, engleka reč za ajkulu, shark, potiče od majanske reči xoc.

Autor teksta: Tijana Čupić

Autor fotografije: mapa područja koje je obuhvatala civilizacija Maja