Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
¿Dónde va Vicente? Donde va la gente

Tesoro

¿Dónde va Vicente? Donde va la gente

Mnogi ljubitelji španskog jezika se slažu da učenje poslovica predstavlja najinteresantniji deo njegovog usvajanja. Međutim, poslovice možemo posmatrati kao svojevrsnu „živu materiju“ koja se konstantno menja.

Često možemo da čujemo da je jezik pokazatelj, to jest, odraz jedne kulture. Jezik, ali i neku naciju, možemo upoznati na različite načine, a jedan od zanimljivijih je preko poslovica koje se koriste u svakodnevnoj komunikaciji. One nam pomažu da razumemo okruženje u kojem jezik deluje, ali i da shvatimo vrednosti jednog naroda.

Španski jezik je bogat poslovicama koje podjednako koriste i stari i mladi. Međutim, kao i kod drugih jezika, poslovice možemo posmatrati kao svojevrsnu „živu materiju“ koja se konstantno menja – neke poslovice izlaze iz upotrebe, dok se uvode nove, koje više odgovaraju savremenom društvu.

Mnogi ljubitelji španskog jezika slažu se da učenje poslovica predstavlja najinteresantniji deo njegovog usvajanja. Kako bismo vam što više približili špansku i srpsku kulturu, pronašli smo poslovice u srpskom jeziku koje su uglavnom semantički, ali često i u celosti identične španskim ekvivalentima.

A caballo regalado, no le mires el diente. – Poklonu se u zube ne gleda.

Ranije se, prilikom kupovine konja, gledalo u njegove zube kako bi se proverila starost, ali i stanje u kom se konj nalazio i tako se procenjivala njegova vrednost i kvalitet.

Cada ollero alaba su puchero. – Svaki Ciga svoga konja hvali.

U početku je ova poslovica korišćena u situacijama kada trgovac hvali svoju robu kako bi je što bolje prodao. Danas ima malo šire značenje – svako hvali svoje stvari, iako ponekad nema osnova za to.

Todos los caminos conducen a Roma. – Svi putevi vode u Rim.

Ova poslovica nastala je u vreme Rimskog carstva. Rim je bio glavni grad imperije i smatran je za centar sveta, pa da su građeni putevi koji su vodili iz Rima do bilo kog mesta na teritoriji carstva.

 ¿Dónde va Vicente? Donde va la gente. – Kud svi Turci, tu i mali Mujo.

Kada želimo da ukažemo na nedostatak volje i inicijative, odnosno da se neko ponaša kao i većina ljudi, onda koristimo ovu narodnu umotvorinu.

Cae en la cueva el que a otro lleva a ella. – Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada.

Ako hoćemo nekog da prevarimo, sami ćemo upasti u svoju zamku, to jest, u jamu.

Más vale pájaro en la mano que ciento volando. – Bolje vrabac u ruci nego golub na grani.

U obe verzije forma je vrlo slična, a poruka identična – ne vredi rizikovati nešto što već imamo zbog nečeg, naizgled boljeg, što nemamo.

Cuando el gato no está, los ratones bailan. – Kad mačke nema, miševi kolo vode.

I u srpskom i u španskom jeziku, značenje je isto – kad nema autoriteta, nema ni reda.

Dar la mano y tomarse el pie. – Daš nekom prst, a on hoće celu ruku.

Značenje španske poslovice, kao i naše, nastalo je neobičnom metonimijom – kad nekome hoćemo da pomognemo, pružimo mu ruku, a on to zloupotrebi čvrsto nas hvatajući za noge, odnosno, skute.

Dinero llama dinero. Para na paru ide.

Očigledno je i u španskoj kulturi rasprostranjeno verovanje da onome ko ima novca, novac sam „pristiže”.

Desafortunado en el juego, afortunado en amores. – Ko nema sreće u ljubavi, ima u kartama.

Iako prethodna poslovica kaže da novac uvek „kaplje“ tamo gde ga ima najviše, ova dodaje da ljubav i novac nikada ne idu ruku pod ruku. 

 

Autor teksta: Neda Stanojlović i Marija Gudurić