Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Čičen Ica

Enfoque

Čičen Ica

Koliko bi trebalo da Meksikanci budu ponosni budući da je jedan od njihovih drevnih prekolumbovskih gradova proglašen za jedno od sedam svetskih čuda? Mnogo, a oni to i zaista jesu. Neguju kulturu, istoriju, običaje i tradiciju i odani su svojoj državi. Ne stide se porekla, štaviše, ponosni su na svoje pretke i njihovi uticaji se i danas mogu pronaći u različitim aspektima života. Nekada jedan od najznačajnijih gradova majanske civilizacije, a danas veliko arheološko nalazište na poluostrvu Jukatan - Čičen Ica je od 2007.godine pod zaštitom UNESCO-a, a godišnje ga posete milioni turista. Čičen Ica na majanskom jeziku znači „na izvoru Ica“, a Ica je bilo jedno od majanskih plemena po kome je ovaj grad i dobio ime. Sama reč „ica“ u bukvalnom prevodu znači „grupa etnički srodnih ljudi“. Iako Jukatan nema reke, mesto je ipak bilo pogodno za stanovništvo, jer je grad izgrađen u blizini tri prirodna izvora. Zbog toga i nosi ovo ime. Čak je bio majanski bog kiše i munje, te su se za vreme suše na jednom od ova tri izvora prinosile ljudske žrtve kako bi se Čak smilovao i poslao im kišu-bar se tako veruje. Pre no što je nazvan Čičen Ica, ovaj grad je nosio drugo ime oko čijeg prevoda se naučnici još dvoume. Neki od mogućih prevoda su Sedam velikih kuća, Sedam žbunastih mesta, Sedam velikih vladalaca...

Bazeni-prirode
Bazeni prirode

Čičen Ica je zauzimao površinu od preko pet kvadratnih kilometara, što ga je činilo jednim od najvećih majanskih gradova. Najznačajnije građevine, koje su i danas sačuvane, predstavljaju El Kastiljo, odnosno piramida ili hram Kukulkan, opservatorija El Karakol, Hram ratnika i Veliko igralište za loptu. Ovaj grad je bio i važan religiozni centar u koji su se upućivali hodočasnici. Najvažniji prirodni materijal koji su autohtoni narodi koristili za izgradnju gradova i hramova jeste kamen.Najvažnija građevina ovog grada je hram Kukulkan, koji je nastao između 9.i 13.veka naše ere. Kukulkan je bilo majansko ime za boga Kecalkoatla. Hram je visok 24m i sastoji se od devet stepenasto poređanih spratova. Na vrhu hrama se nalazi opservatorija, a velika skulptura zmije se spušta severnim stepeništem piramide. Unutar ove stepenaste piramide se nalazi manja piramida, u koju se može ući uz pomoć tunela. Ove dve piramide se međusobno razlikuju po tome što je ova unutrašnja građena po lunarnom, a spoljašnja po solarnom kalendaru. Ono što je veoma zanimljivo je da za vreme prolećne i jesenje ravnodnevice sunčevi zraci direktno udaraju u severozapadni deo piramide praveći seriju trougaonih senki, stvarajući tako iluziju pernate zmije kako se spušta niz stepenice. Stepenice sa sve četiri strane piramide imaju po 91 stepenik. Ako se računa platforma hrama na vrhu kao poslednji stepenik, ukupan broj stepenika iznosi 365, što je jednako broju dana po majanskom kalendaru.

Karakol u Cicen Ici
Karakol u Čičen Ici

kukulkan
Kukulkan

Pored ove piramide, postoji još jedna, znatno manja. To je piramida Osario u čijem centru se nalazi otvor koji vodi ka prirodnoj pećini. Hram ratnika je takođe piramidalnog oblika i od kamena. Ispred njega se nalaze izrezbareni stubovi koji predstavljaju majanske ratnike. Jedan od najneobičnijih objekata u gradu je bio opservatorija El Karakol. Karakol na španskom znači „puž“, te je jasno da je ime dobila zbog spiralnog unutrašnjeg stepeništa koje podseća na puževu kućicu. Maje su koristile senke unutar prostorija opservatorije da procene kad će biti kratkodnevica i dugodnevica. Oko ivica opservatorije su se nalazile velike posude sa vodom, koje su služile za posmatranje refleksije zvezda na vodi. Pronađeno je sedam igrališta za igranje loptom, od kojih je najveće Veliko igralište. To je najveće staro igralište u srednjoj Americi. Na zidovima igrališta, na visini od šest metara, nalaze se kameni prstenovi kroz koje se ubacivala lopta napravljena od sirovog kaučuka. Zanimljivo, zar ne? Ovo su počeci jednog od najpopularnijih sportova savremenog doba-fudbala. Bilo je više različitih igara s loptom, a najviše se praktikovala ona u kojoj su takmičari imali zadatak da što duže održe loptu u vazduhu, koristeći kukove, a potom je ubace kroz prsten na zidu protivničkog tima. Postoji verovanje da bi gubitnički tim bivao osuđen na smrt ili pak da bi vođa pobedničkog tima bivao prinesen kao žrtva bogovima, jer je zahvaljujući pobedi postao dostojan takvog čina. Mitovi ili ne? Odluka ostaje na vama. 

3-hram-ratnika-wiredtourist-com-af (2)
Hram ratnika

Autor teksta: Tamara Kedić