Budućnost tanga je u Istočnoj Evropi - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Budućnost tanga je u Istočnoj Evropi

Cara a cara

Budućnost tanga je u Istočnoj Evropi

Podjednako raspoložen da razgovara o tangu, putovanjima, politici i ekonomskoj krizi u Evropi, SuperSabino sa ushićenjem priča o svom drugom beogradskom iskustvu.

Gost ovogodišnjeg festivala Belgrade Tango Encuentro bio je i italijanski di-džej SuperSabino (SuperSabino). Njegov nastup u Domu vojske bio je jedan od najposećenijih, a održao je i radionicu u restoranu Dva jelena, na kojoj je kolegama pričao o pravom receptu za savršen nastup. Beogradskoj publici je poznat sa prošlogodišnjeg festivala i na početku otkriva kako je odmah poželeo da se vrati u naš grad.

 

- Kao i prošle, i ove godine festival je neverovatan, i svake godine će biti sve bolji. Raspoloženje je fantastično, nastupaju najbolji i najtraženiji umetnici argentinskog tanga i to u jednom magičnom gradu, Beogradu.To je mešavina svega koja čini da ovaj festival bude jedan od najboljih u svetu. Ono po čemu se ovaj festival razlikuje od ostalih je to što ima puno mladih ljudi koji su veoma opušteni i žele da se zabave, da igraju tango ceo dan i to stvara odlično raspoloženje.

Da li podneblje i grad u kome nastupaš utiču na tvoj izbor muzike?

-Da, u potpunosti, jer je svaki grad u kome puštam muziku drugačiji, bilo da je u Italiji ili u inostranstvu, bilo da se radi o dnevnom ili noćnom nastupu, sve je drugačije i publika traži drugačiji repertoar. I publika utiče u većini slučajeva, jer ako je čine mladi ljudi, onda je drugačiji repertoar u odnosu na onaj za stariju publiku.

Da li biraš gradove i festivale na kojima nastupaš i na osnovu čega? Koliko koristiš prednosti svog posla da upoznaš druge gradove i kulture?

- Biram samo one gradove koji mi se sviđaju. Da bi nastup bio dobar, moram da imam dobru publiku i zato nastupam samo u gradovima gde je dobro raspoloženje i gde su moji prijatelji, kao što su Darko i Sonja (organizatori Belgrade Tango Encuentro, prim. nov.). Mnogo mi se sviđa da putujem van Italije, naročito po Istočnoj Evropi, po Srbiji, ali u toku leta i po Hrvatskoj, na festivalima u Poreču i Rovinju. Renesansa tanga se desila u Francuskoj pre petnaest-dvadeset godina, bila je to eksplozija tanga sa filmom The Tango Lesson, ali mislim da je budućnost tanga ovde, u Istočnoj Evropi, jer ovde ima mnogo mladih ljudi koji žele da se zabave, da nauče da plešu tango i da kominiciraju sa tangom. To upravo govori i moto festivala: Different languages – una comunicación (Različiti jezici – jedna komunikacija). Savršeno rečeno.

Za tebe kažu da si specfičan po tome što održavaš atmosferu na istom nivou u toku celog nastupa i što puštaš muziku samo sa originalnih diskova koje uvek nosiš sa sobom. Ali, da li postoji još nešto po čemu je tvoj stil jedinstven?

- Moj stil je da puštam raznovrsnu muziku kako bi publika upoznala istoriju tanga. Ne sviđa mi se da puštam samo dva-tri benda, bitna mi je raznovrstnost kako bih zadovoljio sve ukuse.

Kako bi definisao tango?

- Tango je jedan čitav univerzum i način da se komunicira bez reči, samo telom. Nije samo muzika, već i mešavina kulture i umetnosti.

Da li je potrebno da di-džej bude i igrač tanga?

- Mislim da se primećuje ako je di-džej i igrač tanga jer brže prepozna ono što se ljudima sviđa i može bolje da proceni da li uz tango koji pušta može da se igra. Mislim da su svi oni koji u Evropi puštaju tango muziku počeli kao igrači. Ranije je bilo drugačije, ali to je stvar istorije. Na primer, kada se pedesetih godina u Argentini desila velika kriza tanga, nije bilo orkestara koji su svirali uživo i Feliks Pićerna (Felix Picherna), koji sada ima 83 godine, počeo je da pušta muziku na kasetama, a da prethodno nije igrao tango. Sada je u Evropi sasvim drugačije. Nikad nisam upoznao nijednog evropskog DJ-a koji prethodno nije bio igrač. Tako je bilo i sa mnom. Ja puštam muziku od prošlog veka, od 1999. godine, ali sam počeo prvo kao igrač, kao milongero (milonguero), a zatim se opredelio za posao di-džeja. Prvo sam čuo tango na pjacoli, jer je moj brat učio da svira klavir od profesora koji je svirao pjacolu, a zatim sam slušao sav klasični tango.

Ti si po profesiji ekonomski i politički novinar. Kako si uskladio dva tako različita poziva?

-To su dva načina da komuniciram sa publikom – jedan je kad pišem, drugi kada puštam muziku i izazivam različita osećanja kod publike. U toku nedelje radim kao novinar, pišem tekstove za jedan ekonomski časopis, a muziku puštam vikendom. Mnogo radim i trenutno je situacija u Italiji, kao i u celoj Evropi, veoma teška u političkom i ekonomskom smislu, zašta je kriv evro. Ne znam zašto Srbija želi da uđe u Evropsku Uniju. Mi u Italiji imamo jedanaestogodišnje iskustvo sa evrom, ali ne znam da li je evro dobar, jer odgovara samo Nemačkoj.

Da li ti se više sviđa da budeš novinar ili da budeš onaj koji daje izjavu?

- I jedno i drugo, uživam podjednako.

SuperSabino je autor bloga na kome objavljuje raznovsne tekstove o tangu, ali i o filmovima, muzici, knjigama, putovanjima. Najavio nam je da će se tamo naći i tekst o njegovom gostovanju u Beogadu.

Autor teksta: Jelena Bašević

Autor fotografije: Antonio Voljono