Borba za život ili korak nazad u hispanskoj demokratiji? - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Borba za život ili korak nazad u hispanskoj demokratiji?

Sociedad

Borba za život ili korak nazad u hispanskoj demokratiji?

Zakon o zabrani prekida trudnoće osudio je mnoge žene Hispanske Amerike na siromaštvo, društvenu marginalizaciju, bolest ili smrt.

Slučaj trudne žene iz El Salvadora nedavno je uzburkao svetsku javnost, podstaknuvši nas na razmišljanje o položaju hispanoameričkih žena u XXI veku. Naime, njena trudnoća ozbiljno ugrožava njen život, ali su doktori nemoćni da delaju jer je u El Salvadoru prekid trudnoće zakonom zabranjen bez prava na izuzetke. U državi gde se abortus tretira kao teško ubistvo, zaprećena je kazna do pedeset godina zatvora za žene, a do dvanaest za doktore koji obave ovu operaciju. Svesna činjenice da njeno stanje svakog trenutka može dovesti do fatalnog ishoda, kao i da ne postoji mogućnost da njeno dete preživi, dvadesetdvogodišnja žena primorana je da čeka da se vlada ove države izjasni o njenoj sudbini ili da bira između zatvora i smrti. Slučaj je stigao i do Ujedinjenih Nacija koje apeluju na vlasti El Salvadora da načini izuzetak od ovih restriktivnih odredbi.

Nažalost, ovo nije izolovan slučaj ovakve vrste. Prema tvrdnjama brojnih pokreta za prava žena, najmanje devetnaest žena služi kaznu zatvora u ovoj državi zbog prekida trudnoće, a brojni su slučajevi smrti uzrokovanih rizičnom trudnoćom zbog nedostatka adekvatnih medicinskih tretmana. Ni u regionu situacija nije znatno drugačija. Države u kojima žene mogu slobodno da odluče o materinststvu su malobrojne – samo se Kuba, Urugvaj, Federalni Distrikt Meksika i delimično Gvajana ugledaju na većinu evropskih zemalja u regulaciji ovog pitanja. U Argentini i Kolumbiji abortus je legalan u tri slučaja: ako je trudnoća posledica silovanja, ako ugrožava život žene ili ako je majka mentalno onesposobljena. Slično je i u Boliviji, koja dodaje još incest i „otmicu koja ne rezultira brakom”. Iako bi neki pomislili da je Brazil liberalniji po ovom pitanju, za prekid trudnoće zaprećena je kazna od jedne do četiri godine zatvora: u Brazilu, kao i u Paragvaju, država toleriše prekid trudnoće isključivo ako predstavlja pretnju po život majke. Najrigoroznije po ovom pitanju je zakonodavstvo Čilea i Nikaragve, uz već pomenuti El Salvador: prekid trudnoće povlači zatvorsku kaznu, uz neizbežne društvene posledice, bez obzira na okolnosti.

I u Španiji danas postoje slične tendencije, gde je u pripremi novi zakon o prekidu trudnoće. Stotine ljudi okupilo se aprila ove godine u različitim gradovima Španije kako bi  zahtevali od vladajuće stranke da ispuni svoje predizborno obećanje i stavi tačku na legalizaciju abortusa u državi. Aktuelni ministar pravde insistira na kontroverznom predlogu da genetske malformacije fetusa izuzme kao legitiman razlog za prekid trudnoće, što bi u praksi značilo prinudu roditelja da na svet donesu dete sa invalididetom ili Daunovim sindromom, na primer.

Ostaje da se vidi da li će španska vlada odoleti pritisku konzervativnih desničarskih struja. Ne treba svakako zanemariti ni uticaj Crkve u ovom gorućem pitanju, naročito u slučaju Latinske Amerike, odakle potiče najveći broj katolika. Ali ni upozorenja Svetske zdravstvene organizacije da ovakve restriktivne mere ne smanjuju broj abortusa – naprotiv, u ovakvim uslovima raste broj rizičnih prekida trudnoće u tajnosti, često od strane nedovoljno kompetetnog osoblja i u nehigijenskim uslovima.

Za bogate Latinoamerikanke, koje u te svrhe putuju na Kubu ili u neku evropsku zemlju, ovo ne predstavlja toliki problem, dok je za većinu ženske populacije „Zelenog kontinenta” rađanje obaveza. Koliko u praksi odluke jednog mačističkog društva kroje život jedne savremene Čileanke ili Nikaragvanke? Da li je prirodno pokazivati veću zabrinutost za nerođene ili za žene, i da li nas ovakve restriktivne mere vraćaju korak nazad u odnosu na decenijama osvajana prava? Na kraju krajeva, da li je materinstvo odluka ili obaveza?

Autor teksta: Ivana Petronijević