Biser meksičke poezije u Reflehu - Reflejo časopis

Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Biser meksičke poezije u Reflehu

Literatura

Biser meksičke poezije u Reflehu

Pročitajte dve pesme nagrađivanog meksičkog pesnika, koje je na srpski prevela naša pesnikinja Mina Gligorić.

Našim dragim čitaocima Refleha predstavljamo prvi primerak poezije meksičkog pesnika Marija Bohorkesa (Mario Bojórquez), koju je na srpski prevela pesnikinja i prevodilac Mina Gligorić.

Bohorkes, dobitnik nagrade Alhambra za Američku poeziju 2012. godine,  smatra se jednim od najznačajnijih pesnika savremene poezije, ne samo Meksika i Američkog kontinenta već i celokupne poezije na španskom jeziku.

Predstavljamo vam dve najznačajnije poeme ovog Meksikanca, čiju poeziju karakteriše divan raskid sa uobičajenim.

 

 

Kasida patnje

 

I

 

Kisela breskva

i jezik njom oparen

ljuta gori gorka, ta ljuta breskva

na oprljenom jeziku, eh tuge,

tu je moja boljka

 

Eh, osmeh dobro proverene i lake, već ispitane

tišine

Eh, glupo sričem dah, isprekidan i zgažen

bezopasan otrov

ključa

 

Kakvo je meko srce nekoga ko pati,

kakva spora mašina, tako trapava

i spora mašina je ovo srce.

 

 

II

 

Nije poznavao nemir

moj jezik nije upoznao nemir

nije buknuo mržnjom i da s groznicom peva

tek, radosnu pesmu,

o tuge,

tek radosnu pesmu

pevao je jezik moj, taktom svoje pesme

 

 

III

 

Ovaj otrov već bio je u meni

u mojoj krvi

i pre mene, krv je moja plamtela,

i pre mene, druge je zarazila,

mog oca, njegovog, i dedove im, svi smrtno ranjeni,

pa do praiskonskog početka.

Svi su plamteli kao ja

i svaki gori sa mnom.

 

 

IV

 

Ali opekotina je na jeziku najsrećnijem

oh, tuge!

Samo o sebi govorim, samo o sebi.

 

 

Casida de la angustia

 

 

I

 

Un ácido durazno

una escaldada lengua de durazno

un picante y ardiente y amargo y picante durazno

en la escaldada lengua, oh tristes,

eso es la angustia.

¡Ah! sonrisa estudiada, aligerada, ensayada en el espejo

de lo que no digo.

¡Ah! estúpida respiración despepitada, oprimida, deletreada

veneno inocuo

ulceración.

Qué frágil corazón para el que sufre angustia

qué lenta máquina, qué desastrada

y lenta máquina es el corazón.

 

 

II

 

No conoció la fiebre

mi lengua no conoció la fiebre

no se alzó enardecida para un canto febril

sólo un cantar alegre

oh tristes

sólo un cantar alegre

cantaba mi lengua en su canción.

 

 

III

 

Este veneno ya estaba en mí

en mi sangre

antes de mí, mi sangre ardió,

antes de mí, mi sangre envenenaba a otros,

mi padre y su padre y sus abuelos, todos heridos

hasta el principio primordial.

Todos ardían como yo

todos arden conmigo.

 

 

IV

 

Pero el veneno escalda la lengua más feliz

¡oh, tristes!

Hablo de mí, sólo de mí.

 

 

Muzej Gugenhajm

 

Svet se penje gde neumorna spirala

                                                          silazi.

Sa mnom idem gde se spirala neprekidna

                                         penje u sebe

                                             svraćam.

Gde sam neprestana

                              spirala od mojih kosti.

Pravo iz sopstvenog

                                  ja, prema

                                      nazad, u sebe

Neprekidno, gde ja sam

                                      tek spirala.

Povratak bez daha.

 

Spirala gde neprekidni ja

                                      za mene, u meni.

 

 

 

Guggenheim Museum

 

La incesante espiral por donde el mundo sube

                                                                  baja.

La espiral incesante por donde voy conmigo

                                       para ascender en mí

                                                  y regresarme.

Por donde yo incesante

                                     espiral de mis huesos.

Diestro desde lo mío

                                 hacia yo 

               vuelta en mí mismo.

Incesante, por donde yo

                                     espiral apenas.

Retorno sin aliento.

Espiral donde incesante yo

 

                                           para mí, en mí.

 

 

Mario Bohorkes (Mario Bojórquez, Los Moćisu, Sinaloa, Meksiko, 1968). Član je Nacionalnog sistema stvaraoca umetnosti (National System of Creators of Art).Diplomirao je na odseku za Iberijske studije na Nacionalnom univerzitetu Meksika (UNAM). Vodio je poetske radionice pri Nacionalnom institutu lepih umetnosti (INBA) i meksičkoj Fondaciji za literaturu (FLM). Koordinirao je Centrom za književne studije i Regionalnim informativnim centrom za književnu promociju i istraživanja na severozapadu. Primio je nekoliko stipendija za mlade umetnike, od Nacionalnog instituta lepih umetnosti (INBA), od Nacionalnog fonda za kulturu i umetnost (FONCA),  stipendijuPisac stvaralac od Centra za razvoj kulture, regionalno odeljenje – Sinaloa, zatim Baha Kalifornija  (Baja California) i stipendiju državnog fonda Sinaloe. Njegov literarni rad je osvojio nekoliko nagrada, među kojima su Nagrada Alambra za američku poeziju 2012 (Granada, Španija), Nagrada lepih umetnosti za književnost - Aguaskalijentes(Aguascalientes) za poeziju 2007. godinekao i nagradu Hose Revueltas za nacionalni esej (José Revueltas National Essay) 2010. godine.

 

 

Autor teksta: Havijer Gutjeres Losano (Javier Gutiérrez Lozano), prevod: Mina Gligorić

Autor fotografije: Mario Bojórquez