Reflejo logo

Que Pasa Društvo Hispanista
Beograd u očima španskog arhitekte

Cara a cara

Beograd u očima španskog arhitekte

Ovogodišnji Mikser festival privukao je brojne izlagače iz Španije, a ekipa Refleha uradila je intervju sa mladim španskim arhitektom Huanom Karlosom Salasom Baljestinom.

Drugog dana Mikser festivala ekipa Refleha sastala se sa španskim arhitektom Huanom Karlosom Salasom Baljestinom (Juan Carlos Salas Ballestín), koji gradi svoju profesionalnu karijeru na području četiri države: Španije, Nemačke, Poljske i SAD. Hotel Bristol, nekadašnje svratište pripadnika engleske kraljevske loze, članova bankarske dinastije Rokfeler, šahovskog velemajstora Garija Kasparova i kao jedna od centralnih lokacija samog festivala, predstavljao je idealno mesto za ovaj razgovor. Tom prilikom, naš sagovornik nam je otkrio svoje viđenje ove manifestacije, ali i kakve će utiske poneti iz naše prestonice.

 

Da  li je ovo tvoja prva poseta Beogradu?

Već sam bio u Beogradu i ostavio je veoma dobar utisak na mene. Ovde sam i saznao za Mikser festival, mogućnosti koje pruža, kao i za internacionalni značaj koji ima. Odlučio sam da se pojavim na festivalu i zato sam opet ovde.

Na ovogodišnjem Mikseru učestvovao si kao izlagač. Možeš li da nam opišeš svoj izum?

U pitanju je papirna paraboloidna lampa - kreacija koja se bazira na potrebama savremenog tržišta i u osnovi sadrži tri pojma: reciklažu, osetljivost na dodir i uštedu energije. Ideja podrazumeva ponovnu upotrebu iskorišćenog materijala, pri čemu mu dajemo novi život. Na taj način uštedeli smo na troškovima proizvodnje materijala, dok upotreba nove tehnologije uštedi gotovo 80 procenata električne energije. Na početku zahteva malo veća ulaganja, ali ih i brzo povrati. Zasniva se na jednostavnim oblicima, bez ikakvih estetskih pretenzija.

Kako ti se čini sam festival, njegova organizacija i ciljevi?

Do sada sam mogao da primetim da je organizacija na visokom nivou. Juče sam obišao ovaj deo (okolina hotela Bristol) i vidim da festival zaista privlači izlagače iz različitih država. Danas sam razgledao deo sa video izlagačima i instalacijama i priznajem da sam prijatno iznenađen. Za sada mi se veoma dopada.

Kako bi opisao Beograd sa stanovišta arhitekture?

Mislim da su arhitekte koje su učestvovale u izgradnji Beograda na pravi način umele da preuzmu elemente svojstvene svakoj epohi i da u njih ugrade sopstvenu ličnost, kulturu i ukus. Nisu se ograničavali samo na imitaciju stilova koji su bili aktuelni u drugim zemljama, preuzimali su elemente svakog stila i davali im lični pečat, prilagođavajući ih potrebama grada u svakom datom momentu. Usled toga, Beograd mi deluje kao jedna vrlo zanimljiva „mešavina” stilova, sa kvalitetnim primercima iz svake epohe.

Kako vidiš beogradske sive građevine socijalizma?

Verujem da je to pitanje konzervacije, da nisu oduvek tako sive. Moram tu da stanem u odbranu arhitekata. One takođe oslikavaju jednu epohu. Druga stvar je da li odgovaraju ukusu građana, s obzirom na to da se ukus menja. Možda za trideset godina ponovo budu atraktivne u očima građana. 

Da li bi mogao da uporediš Beograd sa svojim rodnim gradom, Saragosom?

Beograd je grad koji ima vokaciju prestonice na nivou čitavog Balkana. Čini mi se da ima jači kulturni uticaj nego sama Srbija. Osim toga, Beograd konstanto raste i ljudi koji ovde dolaze neprekidno utiču na njegov život, što je dobro. Saragosa, koja je, naravno, prelep grad, nema uticaj tolikog opsega.

Imaš li neku poruku za naše čitaoce?

Želeo bih da naglasim da je ovaj festival na dobrom putu da odgovori na potrebe društva, koje se konstantno menjaju. Upravo sada živimo u vremenu promena. Izlaganja poput ovih mogu da učine da predvidimo ono što će se desiti u budućnosti i da razmišljamo malo o tome. S druge strane, ne znamo šta od svega ovoga može naći svoje mesto u široj upotrebi. Možda mnogi od ovih proizvoda sada nemaju svoju funkciju, ali će je imati za pet godina. U tome je najveći značaj ovoga festivala, gotovo da predstavlja društvenu potrebu, a zasigurno će građanima doneti koristi.

Autor teksta: Ivana Petronijević

Autor fotografije: Refleho